Јарац у памети—Сганарелле оу ле Цоцу имагинаире/19
| ←Шена осамнаеста | Јарац у памети Писац: Жан Баптист Поклен Молијер Шена деветнаеста |
Шена двадеста→ |
Џоно: Прије него се за свеђ одијелим од тебе, хоћу те ако ништа прикорит на овему мјесту...
Јела: Тот имаш толико безочанства? Како још ми доћ говорит?
Џоно: Истина је да га имам велика. Они кога си изабрала љубити таки је у себи да бих имо имат криво кад бих те ишта њиме прикорио. Живи, живи у покоју, заборави се весело за вазда од мене у дружби с достојнијем вјереником који те чини толико честиту.
Јела: Тако џусто, невјернице! тако ћу и живљет; и највећа моја пожуда бит ће да се стега твоје срце мучи и гризе.
Џоно: Што је, што ти узрокује супроћ мени ту расрџбу с којом хоћеш указат ко да је разложито према мени имаш?
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Молијер, умро 1673, пре 351 година.
|