Јарац у памети—Сганарелле оу ле Цоцу имагинаире/17
| ←Шена шеснаеста | Јарац у памети Писац: Жан Баптист Поклен Молијер Шена седамнаеста |
Шена осамнаеста→ |
Јела: Тако је, подлагам се добровољно једному овако праведну закону. Ћаће, одреди како ти хоћеш и од мене и од мојијех пожуда кад год ти драго; доспјеј моју вјеру, ер сам одлучила слиједит оно што сам држана; све што сам прије ћутјела, садара ја иста тлачим; ево ме овди за обслужит у свему што год ми устијеш заповидјет.
Ламбро: А, а, сад ми идеш по ћуди кад те чујем тако говорит. Пер вита миа, тако сам се обеселио да ми су од весеља и радости у један час почели ноге играт, да бих овако стар, да се не страшим да ће се мном чељад ругат, сад забало. Амо стани к мени, ходи овди нека те загрлим; једному оцу стоји добро пољубит своју кћер кад год хоће без да ико има чеса ријет. (Пољубива је). Да си блажена! Радос коју ћутим, видећи те тако складну, чинит ће ми се помладит, колико да сам од дваес годишта.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Молијер, умро 1673, пре 351 година.
|