Јарац у памети—Сганарелле оу ле Цоцу имагинаире/11
| ←Шена десета | Јарац у памети Писац: Жан Баптист Поклен Молијер Шена једанаеста |
Шена дванаеста→ |
НИКОЛА: Да један муж у такијем послима има имат сву помју ио лодо е шон делла воштра; ма не ваља страт тако ончас, нон бижогна андар цоши алла прима сл'јепачки на прву осијецат. По свему онему што сам ја чуо од тебе супроћ њом не може се ријет, рођаче, да је она крива. Qуесто è ун пунто дилицадо; шимили мишфатти, без да се човјек врло чертифика, не имаду се нигда супроћ никому говорит.
ИЛИЈА: По тему што ти кажеш, није другога начина већ стат тер чекат докле дјегод угледаш дје ти јашу... мало њешто не рекох.
НИКОЛА: Савишња преша чини нам веће пута да се приваримо. Зна ли се како је ти ритрат у ње у руке дошō, е ше елла цогноше што омо? Qуесто è ил пунто, рођаче; информај се боље, и ако буде qуел цхе ше пенса, ми ћемо бити први а цаштигар qуешта оффеса коју примамо и ми заједно с тобом.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Молијер, умро 1673, пре 351 година.
|