ЈЕДНОМУ, КИ НИШТО НЕ УЧИНИ, А ТУЂЕ СВЕ ХУЛИ.

ЈЕДНОМУ, КИ НИШТО НЕ УЧИНИ, А ТУЂЕ СВЕ ХУЛИ.
Писац: Динко Рањина

107. песма Пјесни разлике

* * *

   Јадовни злече мој, завидос с ким бјесни,
за зле прем толикој не сцијени ме пјесни.
   Ак' у њих ни сада онијех све ричи,
ким старо њекада бријеме се тач дичи:
   "Свитлушто суначце, розице, диклице,
љувено срдачце, гримизна свилице,
   за што ме тач верна остави, мој венче,
крунице бисерна, мој злаћен прстенче?"
   У ова времена, мој худи тамниче,
друга сад имена наше пјесни диче,
   јер јак лис у цвитју, тач ниједна на свит сај
у једному битју не трпи обичај.
   Такођер и ричи, киме се јур њекад
стара свијес дичи, у сцијени нијесу сад,
   и ове сад, ке веће јесу, знај, сцијењене,
с временом бит неће од друзих примљене.
   Разлики свит ови, ки трпи своју чес,
све вечî и новî, што годи на њем јес.
   Тим не ктећ руг бити свијем спјевцом на свит сај,
кад што хоћ хулити, прî добро размишљај.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.