Изврсна лиепости, мој виенче гиздави
* * *
Изврсна лиепости, мој виенче гиздави,
урешен задости изврсном љубави,
љепшу ствар ни дражу, него је ови цвит,
ја да ти прикажу, не умјели пřиправит'.
Јер како урес твој љепши се свием види,5
нег' дика, свиет којој и небо завиди;
тако се љепша час теби прем достоји
од слуге, ки се вас твој зове и броји.
А ето вишњи згар не створи на сај свит
врједнију вик сатвар, него је ови цвит, 10
цвиет ови румени, ки нарав објави
за урес љувени, којием се свак слави.
Тием ево, што нарав подаје сада прим,
госпоје, за љубав срдашцем веселим
од мене, ки уз тој срце ти даривам, 15
до смрти да се твој вјеран роб називам.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Хорације Мажибрадић, умро 1641, пре 383 године.
|
