* * *
[Изресла је жутица наранча]
Изресла је жутица наранча
гојила је Марула дивојка.
Лити ју је водон заливала,
зими ју је свилон покривала,
Док наранча велика порасла, 5
липе јој је роде породила
на срид гране три жуте наранче.
Вриме доје да хи трга Маре,
коју бише прву отргала,
ту ми шаје од Сења Ивану, 10
а њој Иве сјајно огледало.
„Мала фала од Сења Иване
ки ми посла сјајно огледало."
Коју бише другу отргала,
ту ми шаје дужду од Млетака, 15
а њој дужде танане галије.
„Мала фала дужде од Млетака,
кој ми посла танану галију,
нисан јунак да по мору иден,
нек дивојка јунак ми се хоће." 20
Коју бише трећу отргнула,
ту ми шаје Крајевићу Марку,
а њој Марко коња и јунака.
Липа фала Крајевића Марку,
јер он знаде што је за дивојку. 25
Казивач: Тереза Марушић рођена Зрнчић из Станковића.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
|
|
Референце
Извор
Цвито Фисковић, Неколико народних пјесама 19. стољећа из Оребића, Чакавска рич: Полугодишњак за проучавање чакавске ријечи, Вол. XXII Но. 1, 1994., стр. 17-18.
