* * *
[Изгорила Јањина планина][1]
Изгорила Јањина планина,
изгорила и помладила се,
по њој Тудор биле овце пасе,
Тудор овцеј а, сестра му јањце,
стара мајка коње и волове, 5
пак је селе обид доносила,
па је братац секи говорио:
„Ој Анице, драга селе моја,
липа ти си лица руменога,
ал те грди мадез на образу, 10
на образу код десне обрви,
а ја братац то не би' жалио,
исто, би ти лице обљубио,
твоје лице прилишно је рају,
сунце и мисец отако не сјају." 15
Мисли Тудор да нико не чује,
ал га слуша стара мила мајка:
„Ој Тудоре, јадна ти је мајка,
волим бити тешка крвопија,
него теби мајка и пуница!" 20
Али Тудор ни не слуша мајку,
нег је опет своју сестру тента,
нато се је мајка расрдила
и Тудора свог сина убила.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
|
|
Референце
- ↑ Зларин, 22. IX. 1955. Казивала Антула Ацалин род. Кордић, родена 1875. у Зларину. Ибид., број пјесме 14.
Варијанте: погледај у збирци "Народне пјесме отока Хвара" умотворе бр. 93. и 94. и првоме од њих нанизане иначице на стр. 593-594. исте публикације.
Извор
Олинко Делорко: Народне пјесме отока Зларина, "Народна умјетност", 1980, књига 17, стр. 307.
