Избрана њека вил, за ком мре живот мој,
бивши јур насадил' лијепи свој перивој
воћима свим тима и тима још цвити,
ке земља свуд има у себи на свити,
и на те све плоде, ке зелен гојише,
кладенац од воде прем бистре тецише,
ка с милом вил свијести, да пријам ш њом покој
чини ме уљести у ње тај перивој,
гди брати жуђене све плоде да мени
крај воде студене на трави зелени;
туј она од госпој видећи, да дили
ње мјесто лијепо оној велми ми омили,
рече ми: верни мој, кад год ти шетат хоћ,
у ови мој перивој слободно можеш доћ.
I пута без броја туј се је видило,
воће тој једох ја у дружби ш њом мило.
Ну једном обћено како ми туј бише,
идућ брат жуђено тој воће, ко зрише,
на које за вас свит како ме упусти,
никако отворит не могох ме усти,
ер ми се тади хип, за све ер ме нуђаше,
прî грче нег налип и чемер чињаше.
Упросих узрок њој на ку ствар ја тада,
која ми јур такој одговор вриједни да:
верни мој, знај овој тер се нећ чудити,
ер сласти толикој није слатке на свити,
ку дуго, могу рит, иједући све вриме
неће се примразит с поразом чудниме.
