[Иве мајци својој говорија][1]
лве мајци својој говорија:
„Мајко моја, умро за дјевојком,
за Камером једином у мајке,
с кон сам паса девет годин овце,
девет овце, а десету јањце. 5
Нисам јој се скута ухватио,
бијела скута ни бела рукава,
јер ми рече да ће бити моја,
а сад ми се удаје Камера,
да б' за кога не би ни жалио, 10
већ у село за сусједа мога,
а јос мене у сватове зове.
Нећу поћи, стара мајко моја,
при' ћу моју изгубити главу!"
Стара мајка Иви бесједила: 15
„А ти, Иве, драго дијете моје,
јер се тому домислит не мореш?
Ја ћу тебе научити лијепо:
ти Камери појди у сватове,
а када ли за обједом буде, 20
свак ће систи гдје је кому драго,
а ти, Иве, прама куми твојој.
Кад будете рујно пити вино,
свак ће пити како кому драго,
А ти, Иве, драгој куми твојој: 25
'Да си здраво драга кумо моја,
ни у здравље ни моје ни твоје,
већ у мало чедо под појасом.
То је, кума, моје чедо мало,
кад се роди, пошаљ' ми га дома!' 30
Чути оће сватови господа,
сва ће сваћа побјегнути натраг,
ти ћеш остат с млађаном дјевојком,
ухвати је за бијеле руке
и води је бијелу двору моме." 35
Кад је Иво мајку разумио
он Камери иде у сватове.
Када ли је за обједом било,
сваки сида гдје је кому драго,
млади Иве прама куми својој. 40
Кад почеше рујно пити вино,
сваки пије како кому драго,
млади Иве драгој куми својој:
„Да си здраво, драга кумо моја,
ни у здравље ни моје ни твоје, 45
већ у мало чедо под појасом,
јер је оно моје чедо мало,
кад се роди, посаљ' ми га дома!"
То су чули сватови господа,
свака сваћа побигосе дома, 50
оста Иве с млађаном дјевојком,
ухвати је (за) бијеле руке,
поведе је двору бијелому.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
