* * *
Иве буди своју љубу
(Ловранска).
Заспала је љуба Иванова
Покрај пута луга зеленога.
Шле су слуге Ивану поведат:
Ој Иване, вирни господару,
Љуба ти је на трави заспаиа, 5
Гремо ти ју, Иве, спребудити?
Ни не ходте, вирне слуге моје,
Ја сам добар за будит дивојке,
Још сам бољи за љубит дивојке.
Он отрга киту рожмарина, 10
Прасне љубу по лицу руменом:
С куда ј’ Мару кита засегнула,
Туда ј’ Мари крвца прокапала,
Онде ј’ зрасла трава детељина;
Тер ју жање Аница дивојка 15
Златин српон, билима рукама,
Тер ју дава билин коњен својин;
Јијте, коњи, траве детељине!
Из Волчићеве збирке.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
|
|
Референце
Извор
Истарске народне пјесме, издала "Истарска књижевна задруга", [Опатија], 1924., стр. 91-92.
