Шена четврта
Јуноне
С небескога драга стана,
небеска сам ка краљица,
сестра и љуби Јова изабрана 385
и од божиц свијех божица,
слазим овди ја Јуноне,
по вјетарцу ка господим,
и мê мисли усионе
садружене са мном водим. 390
Ах, у вишњој не моћ страни
мога Јова нигди имати,
давња сумња ка ме рани,
уморну ме овди сврати.
страх ме, друзи љубав моју 395
у оној густој да дубрави
сад ми уграбит не настоју,
чим сам сржбе огањ прави;
и под сунцем ведријем саде
оне сјене и мрак врли 400
кажу Јова мени украде,
и да друзијех онди он грли!
Ни ћу му ову пропустити,
ер се увриједјен не озвати
противнику влас је дати 405
да ти може веће удити! -
Страшни мрази, магле прике,
у оној страни ке стојите,
и ви тмине свеколике
сад одовле отидите, 410
повјетарца ја краљлца,
које моћ се свуд сповиједа,
и од божиц то божица
Јуноне вам заповиједа! -
Просвјетљује се шена.
А сад влас мâ поклл одправи 415
тмасте тмине с добром чести,
искат у оној грем дубрави
узрок тешке мê болестии.
