441. песма Пјесни разлике
|
ИСТОМУ ГОСПОДИНУ ЛУКАКЕВИЋУ ОДГОВОР ПО ИСТИЈЕХ РИЈЕЧЕХ.
* * *
Не будућ кон мене ниједне, знај, крипости,
како ћу хваљене моћ спјеват вридности,
књижниче драги мој храбрене нарави,
кога свак за урес свој за свога вик прави
и жели и жуди знајући, ер мудрос тва,
право јес, меу људи да се свуд припива,
ким сам ти мож дат глас од славе на свит сај,
у теби бивши час изврсна свитла тај?
I могу њих име тве пјесни, не ове,
чин'т', дуго да вриме хваљено свуд слове
и моје још уз тој, такој дар нарави
крипосно тај ум твој свршено прослави;
нека град наш живит и тобом хвалити
може се, а твој бит глас вјечни на свити.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
|