Молих се љубави и чини мени доћ
срце ме, ко сташе с тобоме дан и ноћ,
и добра хоћу му ја сада дваш веће,
гди теби јур добра никако већ неће,
чинећ ми видјети чињен'ја кроз своја,5
да она већ нијеси ти, ку њекад сцијењах ја,
тер чују у мени сад радос ја вељу
стојећи сваки дан у драгу весел'ју,
гди нидна твоја ствар већ драга ни мени,
мрзећи на тебе као на гњив пакљени.10