Ка је ово худа чес, ку чути сад ја ријех,
да данас мало јес пријатеља добријех?
Тај каже љувено твоју чес љубити,
а од туд пак химбено иште те сгубити.
Тај мнократ још вели, да добром твојиме
вазда се весели с начином чудниме,
ну кад пак упази, да т' ка ствар добро гре,
тад га злед порази, да с туге смртно мре.
Чина су химбена, а кажу ћуд милу,
свака рич такмена ни к срцу ни г дилу;
језиком кажу мед, а у срцу имају
налипа худу злед, ком све свит скончају.
Тим право бог вика: проклет буд' чловик тај,
у умрла чловика ки се узда на свит сај.
