Грлица ка љуби вирно свога друга

Грлица ка љуби вирно свога друга
Писац: Џоре Држић

* * *

Грлица ка љуби вирно свога друга,
     Када га изгуби, тужби буде слуга.

Гди жељно цвилећи буде га искати,
     По лугу летећи да јој се ш њим стати.
     Толи га не нађе од луга зелена, 5
     К пусти гори зађе велми уцвиљена.

I при ће изгинут на мрамор студени,
     Нер буде починут на дубок зелени.
     Ну трудна почива на дубок усахал,
     Тер тужно гди спива, туј би свак уздахал. 10

Од бистре водице ни ће се напити,
     Свршено тужице да буде ћутити.
     Нигдар се не здружи с нидним веће другом,
     Нер до смрти тужи велми жељно тугом.

Ово је зламење свакому ки љуби, 15
     Тер посли љубљење несрећом изгуби.

Извор

Стари писци хрватски, књига 33, Џоре Држић: Пјесни љувене, страна 47, Југосалавенска академија знаности и умјетности, Загреб 1965.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.