Грем си, грем, гдигодир мисал ми позађе

Грем си, грем, гдигодир мисал ми позађе
Писац: Џоре Држић


Грем си, грем, гдигодир мисал ми позађе


* * *


Грем си, грем, гдигодир мисал ми позађе,
   Једа се гди ки мир мом срцу обнађе.

Инако из прси срце се ван сели,
   Ар га свој стан мрзи а к оној поћ жели
   Ке поглед весели њему на смрт приде, 5
   Јур тако тко жели да срце отиде.
 
Грем си, грем, гдигодир мисал ми позађе,
   Једа се гди ки мир мом срцу обнађе.
 
Ови да минем бијес ки ћутим цић вите,
   Ке очи, ум и свијес мене су смамиле 10
   А срце раниле себи смрт да жели,
   Вај, моћне т' би силе не поглед весели.

Грем си, грем, гдигодир мисал ми позађе,
   Једа се гди ки мир мом срцу обнађе.

Разлике још кушам крипости у трави, 15
   Гди моћну ку слушам, једа ме оздрави
   Тер муке избави ка ми је велика,
   Ну против љубави видим да ни лика.

Грем си, грем, гдигодир мисал ми позађе,
   Једа се гди ки мир мом срцу обнађе. 20

Ер ако помоћи не буде ке сада,
   Зиме ће час оћи, срце ке мном влада
   Зач трпит никада удовца теј стриле,
   Ах, горку т' смрт зада сам поглед од виле.

Грем си, грем, гдигодир мисал ми позађе, 25
   Једа се гди ки мир мом срцу обнађе.

Тер како куф били од ловца устриљен
   Појући кад цвили прид смрти ухиљен,
   Ја тужим умиљен и рану свим кажу
   Комзи бих надиљен крози ствар најдражу. 30

Грем си, грем, гдигодир мисал ми позађе,
   Једа се гди ки мир мом срцу обнађе.
 
Ај ли је јур тријеби ван срцу отити,
   Ни од кога кад не би ку помоћ примити,
   Мени је умрити невола прем тај час, 35
   Без срца живити ар чловик не има влас.


Извор

Стари писци хрватски, књига 33, Џоре Држић: Пјесни љувене, страна 65-66, Југославенска академија знаности и умјетности, Загреб 1965.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.