Госпоје љувена, ка ми тач омили
* * *
Госпоје љувена, ка ми тач омили,
да ње стрил огњена срце ми прострили,
тер смртно сваки час ја патим тога дил
муку, труд и пораз, уздахе, плач и цвил.
Ако ми дават тај тач будеш јад љути,
брзо ћеш на свит сај немило зачути,
гди вас свит говори: ах небога Динка,
како га умори Ливија зла Латинка.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
|