Госпође, за мене говорит нî пјесни

Госпође, за мене говорит нî пјесни
Писац: Шишко Менчетић

230. пјесма првог дијела Рањинина зборника.

* * *

Госпође, за мене говорит нî пјесни,
   ар живот мој вене цјећ твоје љубезни,
   тер мени проплакат већма је обично,
   већма је уздихат и цвилит прилично.
А тој знаш и сама да твоје радости 5
   вел'ја су замама мојојзи младости;
   нер ако не хајеш и знат се не чиниш,
   тер мене пуштајеш љувено да хиниш.
Ако јур одлучи навлашто чинит тој
   докли се измучи љувено живот мој, - 10
   да ти Бог сатре моћ и твоју одлуку
   ку чиниш дан и ноћ да патим туј муку.
Ну то ли не знаш још ме жељне љубави,
   нека ју знати мож, ну памет постави:
   ово ти дим управ, присвитло суначце, 15
   за твоју да љубав вене ме срдачце;
за твоју још радос живот ћу изронит,
   ако ме тва младос не буде заслонит;
   ако ме тва љепос не буде помилит,
   љувена, знај, крјепос смрт ми ће удилит. 20
Хотиј тој вироват, ружице, Бога рад,
   нека ја мироват за мал хип буду сад.
   Реци ми такође ако ме нећ љубит,
   присвитла госпође, да ми нî дни губит;
да те дај не славју, ка славу, мних, да хоћ 25
   заплатит љубавју и да ме нећ тач оћ.
   Ли да те не желим, чинит ја не могу;
   дану се ман, велим, не служи ни Богу!

Напомена

Извор

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр. , Загреб, 1870

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.