Горки гњив ки м' прси припуни желиња,
Тер их свој вик мрзи цић трудна живиња.
Јур сваки њих прави, трпит је усилос,
Све бог од љубави што створи за милос.
Он вас сî свит влада и у њем све звири 5
I клету рат склада и љупко самири.
Кат којије м' он врже цић виле гиздаве,
Смирил би свак брже јелинка меу лаве.
Ер неће да види да се ка госпоја
Од мнозих јур слиди без крви и боја. 10
Још има моћ и влас дат лудим умиње
I снизит охолас и страх оћ у смиње.
Ни сокол грлице тач тужно не грди,
Он како тих лице на ких се расрди.
Тере им све толи извехне и блиди, 15
Да се свак узболи њих позор тко види.
А ни моћ утећи ни њојзи одбигнут,
Отајно летећи ар може свих стигнут.
Онди га дострже гди се и не нада,
Тере га заврже тонотом од јада; 20
У ком зрак сунчан сја да прид њим све пада,
Ропства га довика не буде слободит.
Ма ну се свак бљуди млађахтих дивица,
Ер љубав гре свуди гди сјају њих лица.
У лица прибила туј вас свој вик сложи 25
I броја од стрила плоди тер умножи —
Кад пусти теј стриле, брже су од витра,
Из очи од виле с погледа прихитра,
У ком зрак сунчан сја да прид њим све пада,
Приљући нер змија ка видом смрт зада. 30
Тај, кога стрил рани, буде му смрт жива,
Тер му се вас стани гди живот прибива,
Коју не излијечи ни драго камење,
Ни биље, ни ријечи, ни стариц бајање,
Ну трпи све трудно уфањем живећи 35
I срце причудно уздахом личећи.
Мира ни час нима још вас дан и сву ноћ,
Санак му к очима не може нигдар доћ.
Извор
Стари писци хрватски, књига 33, Џоре Држић: Пјесни љувене, страна 77-78, Југосалавенска академија знаности и умјетности, Загреб 1965.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.
