Горанине Таде
Рано рани удовица Јање,
рано рани на нове пазаре,
два купује сјајна огледала,
једно ново а друго половно,
на ново се погледала Јање 5
па је свому лицу говорила:
„Било ти л си, било лице моје,
било ти л си, што си поблидило!
Бог убио Таду Горанина,
што не љуби било лице моје!" 10
Мисли млада да нитко не слуша,
али слуша Таде Горанине,
удовици Јањи бесидио:
„Душо моја, удовице Јање,
ја да љубим било лице твоје 15
ти имадеш сина Стипу твога,
погубит ће и мене и тебе,
него пође, удовице Јање,
пођи дома билу двору твоме,
у двору се ти поболи болом 20
а од бола да те боли глава,
за три дана не говори ништа,
кад четврти по подневу буде,
тад дозивљи сина Стипу твога:
’О Стипане, драго дите моје, 25
како ми се у животу чини,
да ми с напит воде иза горе,
пара ми се, да бих оздравила!
Ако ш поћи, драго дите моје,
ма не носи од оружја ништа, 30
јер сам чула гди људи говоре
под оружјем да ниј’ вода здрава,
да је вода хладна отрована!’"
Кад то чула удовица Јање
она појде двору бијеломе, 35
у двору се болом поболила,
за три дана не говори ништа.
Кад четврти по подневу било
сина Стипу свога дозивала:
„О Стипане, драго дите моје, 40
како ми се у животу чини,
да ми с’ напит воде иза горе,
пара ми се да бих оздравила,
ако ш поћи, драго дите моје,
ма не носи од оружја ништа, 45
јер сам чула гди људи говоре,
под оружјем да ниј’ вода здрава,
да је вода хладна отрована!"
Стипе срце милостива бише
и послуша миле мајке своје, 50
видро вазме и на воду појде.
Кад је био иза двора била,
сестру Манду своју сусретао,
све јој каже што је и како је,
мали брату одговара селе: 55
„Ој Стипане мој рођени брате,
без оружја не ходи на воде,
почекај ме, брате добро моје,
ја ћу поћи у куле бијеле
па ћу наше заговарат мајке 60
и твоје ћу измакнут оружје
па ћу теби доносити, брате!"
Како рекла млада Мандалина,
како рекла, тако учинила,
па братино измакла оружје 65
па га свому брату доносила
и овако њега свитовала:
„Ој Стипане, мој рођени брате,
када л дођеш за горе на воде,
прије него л ти захитиш воде, 70
ти почини покрај хладне воде,
изгледај на све четири стране
занајвише у јелове гране,
да не буде Горанине Таде
да те не би погубио, брате!" 75
Отоле се Стипе подигнуо
и на воду здраво долазио,
на води је хладној починуо
па разгледа на све четири стране,
занајвише у јелове гране, 80
па угледа Таду Горанина.
Како га је Стипе угледао,
својој пушки жива огња дао,
па удара Таду Горанина
у зло мисто у чело јуначко. 85
Мртав јунак црној земљи паде,
тад притркне Стипе дите младо
па му русу главу откинуо
и црне му очи повадио,
па ми видро воде зајитио, 90
па к воду очи увалио.
Упути се пут двора бијела
а прид двором коло је играло.
Коло игра удовица Јање
па је својим другам говорила: 95
„’Грајте коло, другарице моје,
сад ће проћи Горанине Таде,
пронит хоће дви злате јабуке,
до два ока сина Стипе мога!"
Друго коло заиграло било 100
међу њима млада Мандалина
па је својим другам бесидила:
„’Грајте коло, другарице моје,
сад ће проћи Стипе мој брајане,
пронит хоће видро хладне воде 105
и у њему дви златне јабуке,
до два ока Таде Горанина!"
У то доба са воде ми Стипе
па је своје угледао мајке,
па је мајку на глас дозивао: 110
„Ходи к мени, мила моја мајко,
поздравља те Горанине Таде
и шаље ти дви златне јабуке,
ево ти јих у кондиру воде!"
Кад то чула удовица Јање 115
сина Стипу свога проклињала:
„Бог т’ убио, драго дите моје,
што погуби доброга јунака
по имену Горанина Таду!"
Мали Стипе мајци одговара: 120
„Да ми није, мила мајко моја,
да ми није од Бога грихота
и од људих велика срамота,
животом бих тебе раставио,
како но сам и Таду младога!" 125
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
