Гиздава диклице, чемер ми додија,
отвори очице с милости од раја,
тер ове жалости, молим те, погуби
твојоме милости, гиздава мâ љуби;
јер не знам ини лијек од ове тужице, 5
тако да вас мој вијек не роним сузице.
Затој те ја молим с великом милости,
немој да [ја] сузим у овакој жалости;
јер да знаш пакљен труд кроза те ки пријах
коли би веле худ а рије[т] ти не смијах, 10
овуј би тужицу од мене сакрила,
не би ми раницу јадовну створила,
за коју, диклице, јес тужан живот мој, -
знам да би стрјелице ломила и лук твој.
Цјећ тогај, диклице, не умор' служице, 15
отвори очице, присвијетла данице.
