Гди можем да поју, цвилећи срдачцем Писац: Џоре Држић
Гди можем да поју, цвилећи срдачцем
* * *
Гди можем да поју, цвилећи срдачцем,
згледаје госпоју с бисерним виначцем,
а не смим њо' рећи, да ми ки не зазре,
милос ње желећи како ми живот мре.
Још не знах истином ки љубав труд има5
и којим начином сузи се очима,
докле не бîх видил очи ње с образом,
прид ким сам ублидил јак цвитак прид мразом.
Од тога још доба, ставив сву крипко моћ,
како се подоба слидим ју дан и ноћ,10
у срцу једином с погледом мислећи
да с добрим начином будем се ње рећи,
рећ све дни ње слуга вирнији нер грлица,
ка згубив јур друга пуна је тужица.
Ну счекав мисто тој, подобно к вримену,15
не могох сказат јој ту љубав скровену.
Ево се сад чудим да можем одолит,
гди гледам и жудим, а не смим ње молит.
Да ве ми тач не да желити ње лице
у ком се зрак гледа небеске данице!20
Извор
Стари писци хрватски, књига 33, Џоре Држић: Пјесни љувене, страна 22, Југосалавенска академија знаности и умјетности, Загреб 1965.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.