Ох, немој толи се немило бринути,
ако чес милу слас чини тач згинути;
ни мање боли се, ни зловољ' тизиме,
ар зледи све диже забитје и вриме.
Храбенос сад укаж' од срца свога ти,5
нека те свак позна за мудра на свити.
Тријеба је, помоћи да греду туј боље,
гди веће згодити буду се невоље.
Знај, паук ер трудећ у својој основи
напокон жуђен дом на једно зготови,10
и кад мни починут од муке и труда,
тад му опет приспије несрећа прихуда,
ар метла, ка мете кућу, у кој он преде,
све мисли његове на ништо доведе;
ну он знан мјесто тој и свијет свој промини,15
тер мало по мало опета дом чини.
Ластова птица она под стрехом туђоме
сагради све гњиздо не с малом мукоме,
и када сцијени плод жуђени изнити
и јаја, ке буде у гњиздо ставити,20
рука јој противна од кућне чељади
гњијездо тој ње мило немило разгради:
туј се она одили с тугами чудниме,
видећ се згубила гњиздо, плод и вриме,
ну из нова с уфан'јем опет се присели25
и зградив гњиздо тој изме плод, ки жели.
Помњива пчела још, која мед у цвиту
находи обходећ све стране на свиту,
каде га накупи и стоји с радости
сцинећ труд заплатит том цвитном сладости,30
дође јој, ко јој дим досадан учини,
тере јој сву туј слас злим јадом замини,
ка јој ствар велику свим зада бољезан,
видећи, гди бише ње труди сви за ман.
Ну угодив злој срећи и худу бремену35
напокон на вриме изме слас жуђену,
и ти у твих незгодах кти држат начин тај,
никако уфан'ја не згубив на свит сај,
ар срећа, у битју ка једном не стоји,
још ће чин'т', да тва чес блага се свим броји.40
