| 226. песма Пјесни разлике
|
ГОСПОДИНУ МАРКУ РАЊИНИ, БРАТУ СВОМУ.
* * *
Храбрени брајо мој, ки ричим твојима
одагна многиш бој злим мислим мојима,
мољу те божје рад велике љубави,
што т' пишу овди сад, у дјело постави:
ки годи непокој дође ти с невоље,
никако ти немој пријати зле воље;
нека т' чес али свит што хоће чини све,
никако ти немој крипости губит тве,
зач липше на свити ни ствари, ја т' вељу,
нег млаца видити у свому весел'ју,
знај ер свом гркости у сваку ствар прику
моз пије из кости зла воља чловику,
а смих драг и радос гдигоди станују,
у здравју туј младос све мирно схрањују.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
|
