Пријатељи моји дрази,
којих нарав свим дарови
врх свих, од ких сад глас слови,
велми вридно прем украси.
Крипос ваша тај с небеса,
ком суд вјечни вас надари,
све отајне на свит ствари
разбираје згар досеза.
Ви познате, за што сух пањ
љети зене поврх горе,
за што је слано сиње море,
земља тешка а лак огањ;
зач мјесецу том јасному
сунце свитлос своју дава
и зач му је пак скончава
у свитљен'ју свом пуному.
I пут врелу знате прави,
киме може чоек на свити
и по смрти још живити
у вјечнојзи свеђер слави.
Ради књижне теј мудрости
меу нам бивши љубав мила,
ка кушат ми кроз ње дила
чини дивне све радости,
видећ, гди се справно царне
и велике тешке плави,
ким се мјесто наше слави
упутише за теј стране.
Засве ер нијесте у том наду,
ове ствари шљу вам тамо,
нека знате, како амо
ми живемо у овом граду,
у овем вридну славну граду,
гди Латинке липе, миле
кроз скровене, драге силе
свим љувеним срца краду.
Од краљевске сеј државе,
ка тих сласти доста траје,
Ибла гора, коју славе
сви спјеваоци, тај плод даје.
Знам, да тамо ови дари
много бољи находе се,
ну чловику примразе се
свеђер јести једне ствари,
пак му љубав ваша слава
видећ вам се рећи прима:
с милом мисли дар се узима,
кад се з дразијем срцем дава.
Прим'те тим га, као бих и ја
ваш дар пријал з добре воље,
за моћ њиме као год боље
добит милос сих госпоја,
које ствари, ке посила
туђа земља, тврдо жуде,
да у пићу њима буде,
изван свијех инијех вила.
Тер нам дају мнократ рати,
за теј ствари моћ им наћи,
ер се и њим крух домаћи
свеђ примрази благовати.
Како но се, за управ рити,
сгађа мнократ тамо и тима,
ким можете сласти овима
добро жељу утажити.
Уз ствар шљу ви још речену,
да се ваш ум разговори,
сговор један, ки дух створи
у бесједу одријешену,
ки прочтивши ктите рити,
у тем писму нова чина,
је ли добра ка хитрина
са незнаним хар створити?
I ако милос ви желите
учинити за тим мени,
будућ тамо наш Рањени
пријатељ, њега поздравите,
и рецте му: пјесан драга
ку ми посла, тач је липа,
да сва срца на свит ципа,
од љувезни ка су нага.
Још тако вам зле горкости
љубав не дал' искровита
у том граду липу од цвита,
у ком цафте све липости,
јур ако сте од љубави
штогод хитро сатворили,
сваки с' од вас нагло усили,
да ме ствари теј добави.
Ер мудрости ваше знају,
да нас уче свјети стари,
меу пријатељим да сатвари
бит опћене вик имају.
Ако ово, што сад пишу,
није наредно у направи,
узрок дајте злој љубави,
кроз ку жељно све уздишу,
и вик ка ми не да мира,
ни радости, ни покоја,
хотећ младос да се моја
у болести све сатира
Нећу друго сад писати,
бог вам дао дуга лита,
све блаженство сега свита
с вашијем дразијем уживати.
