I у сан и јави тој зове што жели,
Ванка вас остави ини мир весели.
Очима ствар ину ни помњи видити, 5
Нер вилу једину ку срнагне љубити.
Разговор ода свих заман се још дава,
Не створив весел смих на њ вила гиздава.
I од ње ки годир не слишав добар глас,
Тко да му да ки мир у ком би пријал слас? 10
Трудан је дан били, тамна ноћ труднија,
Јер мисли а цвили, жеља га тач збија.
Ах, моћни мој боже, не кушав љувезни,
Тко прозрит ње може разлике бољезни?
Бјегајте, свих мољу, од живе теј смрти 15
Јак јелин у пољу кад бјега прид хрти.
Јур буд вам по мени разумним прилика,
Ки кроз гњив љувени смрт вапим без лика.
Извор
Стари писци хрватски, књига 33, Џоре Држић: Пјесни љувене, страна 72-73, Југославенска академија знаности и умјетности, Загреб 1965.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.
