ГЛИУБАВ јур видим да крипос
По себи нидну нима,
Да нимаш, вило, тву липос,
Ка ми живот вазима.
Јутроска цвитак урешен 5
Цафтећи липо т' сјаше,
Ну кад би к сунцу принесен,
Паднув к земљи усаше.
Овакој ја вас ублидих,
Срце т' ми жељно стрну 10
Анђелско личце гди т' видих
Да к мени, вило, сврну.
Рани ми туј све срдачце,
Што да чиним од мене,
Присвитло моје суначце, 15
Живот мој кроз те вене.
Ево т' ме држиш за сужна
Косом ме свезав русом,
Собом ме водиш притужна
Јак ловац звир под узом. 20
Тој с срцем трпим с веселим
Истом твој да сам, вило,
Ар ништар ино не желим
Нер личце тве прибило.
А иним сај свит даривам 25
I сваку ину радос,
Само да, вило, прибивам
Гди је тва рајска младос.
Извор
Стари писци хрватски, књига 33, Џоре Држић: Пјесни љувене, страна 32, Југосалавенска академија знаности и умјетности, Загреб 1965.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.
