* * *
[Ево мене из убава цвића]
Ево мене из убава цвића
из малога села Станковића
Ови сан ван винац окитио
и честитку ваман сан пружио.
Дан весеја учини се 5
млади и млада пристави се.
Ти су урес од младице
наша млада невистице.
Младожењо сритан био
своје данке у јубави 10
много лита проводио!
Кано сокол у висини,
све при гледа да што зграби,
данас управ наје оно,
што је жели увик имати. 20
А и теби неве мила,
свануло је сритно прамалиће,
цватило ти минделово цвиће,
била сритна у твому животу,
гоји увик у себи доброту, 25
па чеш свугди добро проћи,
сритни дани увик ће ти доћи.
Како земја јуби кишу,
кад је суша привелика
тако и ви јубите се 30
једни другог свега житка,
да у срићи проводите
и порода липог вашег,
за вас сритно узгојите,
и та јубав међу вами, 35
да се никад не промини.
Сад сан веће довршио
циле жеје ове наше
и на сврху ове ките,
напит ћу ван ја из чаше. 40
Казивач: Бонфиоло Антон из Станковића.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
|
|
Референце
Извор
Цвито Фисковић, Неколико народних пјесама 19. стољећа из Оребића, Чакавска рич : Полугодишњак за проучавање чакавске ријечи, Вол. XXII Но. 1, 1994., стр. 20-21.
