ПРИКАЗАЊЕ ТРЕЋЕ
СВЈЕТНИК:
Ах, зла срећо и немила
чему пуна срџбе и гњева 1375
нијеси у путу приклопила
морскијем валим наша дријева?
I ти од неби краљу Јове,
чему на нас твоје огњене
нијеси пошло згар трескове, 1380
а најпрво врху мене?
да очима мојијем сада
ја не пазим силно дјело,
ке од мене прије икада
није се чуло, ни видјело. 1385
Ја, који сам од старога
Пријама чувен вазда био,
и у потребна дјела многа
вјерно њега свеђ служио,
од свевољна од дјетета 1390
погрдјен сам сад овако,
ки не слуша мога свјета,
нег све чини на опако.
Млад, распуштен у слободи,
сцијену од свијета ки не чини, 1395
без владаоца плав је у води,
коњ без узде у планини.
О Пријаме, краљу избрани,
ход’ да види твоја дика,
ко Париде твој син знани 1400
части твога намјесника.
Он ти носи на дворове
љуте боје и немире,
ну је то бијести плод његове,
не моје службе, ни ме вире. 1405
У младца се спустит плаха,
несвијесну је го мач дати,
да, ко хоће, њим замаха,
да га у прси своје обрати.
О Париде, младче обијесни, 1410
знаћеш, о знаћеш ти до скора,
на што води блуд несвијесни
и чињење без разбора.
Веле би ти боље било,
да зле звијери и немиле 1415
вржено су твоје тило
у дјетинство раздрпиле,
нег да с твоје сад плахости
у ове смеће упадамо,
и да је сметен у старости 1420
свом државом краљ Пријамо.
Ево, Екуба, главње оне,
којом Троја изгорјеће;
ход’ да видиш, ко сионе
огња твој род искре измеће. 1425
Једном, који теби прити
труде и смеће, ким није броја,
драги живот опростити,
би немила милос своја.
Али бојник иде к мени, 1430
уставит је тужбе тријеба.
Куда гредеш мој храбрени,
ки је посо, ка потреба?
