ЧИЊЕН'ЈЕ ТРЕЋЕ
СКАЗАЊЕ ПРВО
ПАРИДЕ I СВЈЕТНИК
ПАРИДЕ:
Врзи тја теј свјете 1070
страшиве, неправе,
њим вику не смете
љувене ме справе.
Елену гиздаву
у мојој у свијести 1075
у родну држваву
одлучили одвести.
Ма крепка одлука
служена бит гледа
витешкијех од рука, 1080
не с тијех бесједа.
Да си свјетник мој не само,
ки ме имаш свјетовати,
нег да си отац мој Пријамо,
не ћу те у то послушати. 1085
СВЈЕТНИК:
Да знам живот изгубити
оди од исте твоје руке,
краљевићу, вик хвалити
не ћу плахе твоје одлуке.
Краљу од многе сцијене и дике 1090
љуби уграбит сву на виру,
плахости су прем велике,
из кијех тешка зла извиру.
Ни од користи, ни од части
нијесу праве мисли твоје, 1095
иштом радиш шњих упасти
у крваве смеће и боје.
Видим, гди она главња огњена
горјети је већ почела,
ку је мајка тва сметена 1100
јур теготна тобом сњела.
Видим, гдје све Грке узмножне
Менелао краљ пун гњива,
цијећа грабше неразложне
води теби супротива. 1105
Видим војске неизбројне,
славне краље, свијетле бане.
и витезе мудре и бојне
супроћ нами оружане.
I разлог је, да жестока 1110
сву Грецију срџба смути,
у зеницу гди од ока
од ње части хоћ’ тегнути.
Суди, суди сам по себи,
у којој би смећи био, 1115
кад би с варком ко год теби
вјереницу уграбио.
Знам, да ми се справљаш ријети:
ми не имамо страха од боја;
свему свијету одољети 1120
могућа је славна Троја.
Тројанскога славна града
не узда се силне у моћи:
јако и снажно тијело пада
врле и снажне од немоћи. 1125
Став’, да у бојној јоште смећи
(што не могу сцијенит вику)
ми имамо славу стећи
од добитја сву колику;
ке ће мајке с тве плахости, 1130
и с бјегуће једне жене,
заплакати у жалости
синке, у рати погубјене!
Разлика је срећа у боју,
и на све се стране обраћа: 1135
тко добије, добит своју
с многом крви често плаћа.
У то справи срце и снагу,
већу од инијех свијех бојника,
за бранити плијену драгу 1140
од срдитијех противника,
ако ли ћеш у ње крилу
како бојник од разблуда
уживати љубав милу
без икакве смеће и труда. 1145
Ах, разборит суд учини,
краљевићу, је ли право,
да се коље вас пук ини,
а да стојиш ти сам здраво?
Ну ако не имаш страх од људи, 1150
није ли те страх од бога?
Жестоци су божји суди
више ствари без разлога!
Бог краљеве свијету одреди,
и госпоство пода њима, 1155
да од правде буду изгледи
свијем подложнијем народима,
и кад се они криво упуте,
ко његова није воља,
шље им биче тешке и љуте, 1160
и диже их из пристоља.
Ки ћеш изглед од праведна
подложному пуку дати,
кад одлука тва нередна
буде своју сврху имати? 1165
ПАРИДЕ:
У дјела велика
тко танчи од веће,
учинит до вика
хваљену ствар не ће.
СВЈЕТНИК:
Зле науке и опаке 1170
тва ведрина млађијем дава,
што би имала ствари оваке
педепсати оштра и права.
Кад зло чини, тко господи,
вас пук за њим зло дјелује, 1175
ко, кад болес с главе изходи,
тијело ино све болује.
Ну да пустим ствари ине;
с клетом грабшом, с дјелим худим,
ке нечасти, ке кривине 1180
ти ћеш имат прид свијем људим!
Свак ће вапит: ево који
госте сили, вјеру смета,
ки удане љуби своји
проћ законим сегај свијета. 1185
Што ће ријети бојни Екторе,
што ли Енеа витез славни,
што праведни Антеноре,
што твој ћаћко Пријам знани?
Он срчано тебе љуби; 1190
ти се њему посред двора
справљаш донијет с туђом љуби
глас вјечнога од прикора.
Ко да твоје шњом синове,
кијех дат не ће закон прави, 1195
на краљество све дозове,
ко сву да влас њима остави?
Не узда се у Елени
већ поштења наћ и вире;
у некрепкој слабој жени 1200
једном за свеђ час умире.
А зна добро тва доброта,
да је час срцу племениту
дража од људскијех сто живота,
и од краљества свијех на свиту. 1205
Нигда не ћеш имат мира
ни покоја за једно шњоме,
вазда предња ње невира
морићете злом сумњоме.
Једна, која војну свому 1210
вјеру скврни, час не бљуде,
ну промисли, кому иному
да у наприједа верна буде?
Тијем несвијесне твоје справе
заборави за злом чести, 1215
ко нечасне, ко неправе,
и ке ти ће живот смести.
ПАРИДЕ:
Многа старос тебе смета,
тер говориш у несцијени;
доста веће твојијех свјета — 1220
ја знам што се хоће мени.
Божицами али од неби
вјеровати имам прије,
луду и стару али теби,
у ком сва крв веће умрије? 1225
Стара чељад и нејака
љубавим се не подносе,
од младијех се и јунака
ти храбрени свјети просе.
Ти си моје, не ја твоје 1230
држан слушат заповиједи
али од дјела вријеме ово је,
тим поспјешно мене слиједи.
