ПРИКАЗАЊЕ ШЕСТО
ПАРИДЕ, ЕЛЕНА, ЕТРА, КЛИМЕНЕ, СВЈЕТНИК,
ДРУЖБА ТРОЈАНСКА, I ДВОРКИЊИЦЕ
ЕЛЕНА:
Куд ме водиш? Ах, ово ли
од тебе сам достојала, 1495
силни госте и охоли,
мјеште харна срца и хвала?
О Спартани, што чините?
На помоћ вас зове Елена.
Ход’те, ход’те, да видите, 1500
ко сам силом уграбјена.
ПАРИДЕ:
Ходи, душо моја мила,
ход’, животу мој жудјени;
прије нег си се породила
одредјена ти би мени. 1505
Елиону тетку моју
његда Грци смјесе отети;
и ја могу лијепос твоју
с благом силом њима узети.
ЕЛЕНА:
Од веће је худа и плаха, 1510
краљевићу, сила твоја;
јаох, тресем се сва од страха,
забјена је душа моја.
ПАРИДЕ:
Неправедни страх остави,
ма краљице, са злом чести, 1515
тројанске смо близу плави,
не може нас нитко смести.
У Троју ћеш град богати
мјеште Спарте доћ убоге,
гдје раскоше ћеш ти многе, 1520
прем ко жудиш, уживати.
Менелао друг припрости
није достојо твојих дика;
достојне су тве лијепости
прем горушта љубовника. 1525
ЕЛЕНА:
Покли је така мени сила,
и нитко ме, јаох, не брани,
с богом, родна земљо мила,
с богом, друже мој избрани.
Од грабше ове у кривини 1530
ти ћеш бити, ер се одили;
ку да обрану супроћ сили
тва нејака љуби учини?
