Елена уграбјена2/СКАЗАЊЕ ТРЕЋЕ

Елена уграбјена
Писац: Џоно (Јуније) Палмотић
ЧИЊЕН'ЈЕ ДРУГО-СКАЗАЊЕ ТРЕЋЕ



* * *


 
                 СКАЗАЊЕ ТРЕЋЕ

                  ЕЛЕНА, ПАРИДЕ, I СКУП ДВОРКИЊИЦА

ЕЛЕНА:

   Дворкинице лијепе моје,
славна госта веселите;
једна од вас нека поје,
а ине танчац изведите. 965

СКУП:

   О љубјена
лијепа Елена,
свијетла родом, славна дили,
тва бесједа,
слађа од меда, 970
наше желе љубко сили.
   О госпоје,
тко да твоје
од умрлијех на сем свиту
привелике 975
не зна дике
и тву липос гласовиту?
   Причуднога
рода твога
вјековита хвала и слава 980
над све остале
славе и хвале
вјечни урес теби дава.
   Вишњи Јове,
ки богове 985
и вас ови свијет господи,
с племенитом
и честитом
лијепом Ледом тебе роди.
   Он к ње дици 990
у прилици
сњежанога куфа дође,
и наравну
слику славну
скри за љубав своје госпође. 995
   Бијела вила
куфа била
сцијени у крилу свом држати,
меденима
тер га устима 1000
не пристаје целивати.
   Ну ако Леда
не разгледа,
тко прибива у ње крилу;
Јове не ће 1005
своје среће
изгубити згоду милу.
   Тач љувено
и химбено
лијепа дикла разблудјена, 1010
чијем се млада
тијем не нада,
оста од Јова приђобјена.
   Ова згода
на свијет пода 1015
лијепу Елену, ка надходи
свом бјелоћом
и драгоћом
куфа и мајку, ка ју роди.
   Тим дружице 1020
дворкињице,
краљицу ову пригиздаву
прославимо,
и водимо
танац мили на ње славу. 1025

СКУП СПАРТАНА:

   Примат госте хваљено је,
краљим најлише узмножними;
тим паметно и мудро је,
што Парида наш краљ прими.
   Да ну, што се он одијели, 1030
и пут Крете једра управи;
с родјацима да се дијели,
а с краљицом њега остави:
   ако ћемо право ријети,
(вазда је право ријети сила) 1035
од велике непамети,
Менелао, тва су дила.
   Краљевића у туђина
спустит свој град и сву љуби,
многа је лудос и кривина, 1040
с ке се и град и час губи.
   Ну је лашње чуват мире
града од војске оружане,
нег сахранит од невире
младу, с младим кад остане. 1045
   Луда мужа! прем припроста!
недостојна, краљем звати!
У овако плаха госта
луда и млада вјеровати!
   Тко промисли своје ствари, 1050
приварит се ласно не ће;
а често се свак привари,
тко се узда сасма од веће.

СКУП поје:

        Да су блажени
   и свеђ весели, 1055
   кијех бог љувени
   вику не дијели,
        нег младос своју
   у мирном гоју,
   у слатком рају, 1060
   весело трају.
        Боље је веле
   од смртне стријеле
   живот на свити
   свој изгубити, 1065
        нег своју милу
   оставит вилу
   с луде одлуке
   у туђе руке.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоно (Јуније) Палмотић, умро 1657, пре 367 година.