КУПИДО:
Јутроска ме мајка мила,
цијенећи ме прем за дијете,
златном дуњом замитила,
и дала ми ове свјете,
велећи ми: синко избрани, 5
разблудице слатка моја,
лијепу Елену пођи рани,
круну славнијех свијех госпоја.
Пријама краља тројанскога
племенити син Париде 10
с обећања хитра мога
прико мора по њу иде.
Вриједни витез, славан свуди,
по праведном суду мене
од Јуноне љепшу осуди 15
и од Паладе прихрабене,
а то ер му сам обећала
дат најљепшу од свијех вилу.
Хоћу, да се ма захвала
врши кроз тву славну стрилу. 20
Лијепу Елену њом устријели,
израњена да без лика
краљевскога младца жели
за драгога вјереника.
Јабука ти на дар ова, 25
мој породе драг једини,
ку ми витез тај дарова,
кад праведни суд учини.
Врх јабуке златне, миле,
јоштер ћу ти даровати 30
нови од злата лук и стриле,
кијем чеш јаче свеђ стријељати.
Да ме мајка ма замити
златном дуњом, чудо није;
и она се замитити 35
њом старија могла од прије.
Није човјек на сем свиту,
кога злато не улови:
на злату се таже и миту
и божице и богови. 40
Тим, за мајци погодити,
у спартанске гредем мире,
ту краљицу за ранити,
за Паридом да умире.
