Двоје се миловало драгих

* * *



[Двоје се миловало драгих]

Двоје се миловало драгих,
Цура Ајка и Омере млади.
Откуда би Омер долазија
Цури Ајци воду доносија,
Из Загорја дуње и јабуке, 5
Омер Ајци носи пуне руке,
Из приморја шлипке и наранче,
Тој Ајци најдражој код мајке.
Ајка мајци свилу кредивала,
На панзару па би продавала, 10
Свом Омеру дуван куповала.
Сваки дан би у крило га села,
Свом Омеру жути перчин плела.
Перчин плете на четири мода,
Ал' не има никакова згода. 15
То дознала Омерова мајка,
Па Омера куне през престанка.
Куне мајка свог сина Омера
Да га милост Господина смела:
»Ти се пројди Ајке дивојке, 20
Срдита је, пуна самовоље,
Неће ради нити иђе у поље.
Мој Омере, испале ти очи,
Цури Ајци не видија доћи,
Мој Омере, мајка те желила 25
Шта си цуру Ајку заволија,
Фатимун те оћу оженити,
Цуру Ајку можеш приварити.
Ти послушај своје старе мајке,
Бољун ћу те оженити од Ајке, 30
С липун младун Фатимун дивојкун
Коју ниси још видија окун.« 
На силу му свате сакупила,
На силу га мајка оженила.
Кад је вечер по вечери било, 35
Сви сватови отишлти спавати,
Омер узме своју тамбурицу,
Па је носи у своју собицу.
Танко Омер уз тамбуру пива:
»Мојин јаду све је мајка крива, 40
Мојин јаду и мојој несрићи.
»Ој, Фатимо, нећу с тобун лећи,
Волија би пољубити стину,
Него младу дивојку Фатиму.
Липа јеси, Фатимо дивојко, 45
Ал' је мени била дражја Ајка,
Ја се јунак хоћу сада заклати,
Ти се млада нимој припадати,
Нити буди моју стару мајку,
Нека спава у налишјем санку. 50
Када јутрун били дан осване,
Ти ми реци мојој старој мајци
Да ми купи лагана носила
Од онога шенширова дрива,
Да ми извади перчин из носила 55
Шта га моја Ајка одгојила,
Да ми купи младе носиоце,
Све по избор нежењене момке,
Да ме носу проз нове панзаре,
Цури Ајци међу биле дворе.« 60
То изусти, ножа се добави,
Па га себи у грло постави.
Тврда била Фатима дивојка,
Сву ноћ спала код мртва јунака.
Кад је јутрун били дан сванија 65
I жарко је огријало сунце,
Устане се Омерова мајка,
I говори Омерова мајка:
»Мој се Омер држао у сили,
А јутрос му Фатима омили.« 70
I од собе врата отворила
I по соби крвцу опазила,
На постељи Омера мртвога.
I говори Фатими дивојци:
»Кушко једна, Фатима дивојко, 75
Шта си мога ти заклала сина.« 
Говори јој Фатима дивојка:
»Ниси мајка него кушка стара,
На силу га с менум оженила,
На силу му свате сакупила, 80
Ото си га ти заклала сама.
Мој Омер вако каживао,
Прија него што се је заклао,
Да ја речен њему старој мајои
Да му купи лагана носила, 85
Од онога шенширова дрива,
Да му извади перчин из носила,
Шта га цура Ајка одгојила,
Да му купи младе носиоце,
Све по избор нежењене момке, 90
Да га носу проз нове панзаре,
Цури Ајци међу биле дворе,
Купила му лагана носила
Од онога шенширова дрива,
Извади му перчин низ носила 95
Шта га цура Ајка одгојила,
Купила му младе носиоце,
Све по избор нежењене момке,
Носила га проз нове панзаре
Цури Ајци међу биле дворе. 100
Ајка с мајкун на прозору стала,
Па је вако мајци говорила:
»Мајко моја, ено мрца носе,
Рек' би да је Омер жуте косе.« 
»Мучи, ћери, стиди се и срами, 105
Твој се Омер ноћас с другун мами.« 
»Није, мајко, очи му утичу,
Мог Омера носу, прву срићу,
Није, мајко, имена ми мога,
Мој Омер, перчина жутога, 110
Мој Омер, жутога перчина
Шта сам му га млада одгојила.« 
Прид носиоце млада ишетала,
Носиоце Богун заклињала:
»Бора вама, млади носиоци, 115
Смилујте се ви мени дивојци,
Спустите ми Омера мртвога
Прије него дојдете до гроба.« 
Носиоци за Бога су знали,
Омера су на земљу спустали. 120
Овако је њему говорила:
»Ноге моје шта ми не играте,
Како сте ми и досле играле,
Руке моје шта ме не грлите,
Како сте ме и досле грлиле, 125
Очи моје што ме не гледате,
Како сте ме и досле гледале,
Усне моје шта ме не љубите,
Како сте ме и досле љубиле.
Мој Омере, очи ми отвори, 130
Твоја Ајка сад с тобун говори.« 
Мртав Омер говорит не море,
Ајка срцу одолит не може.
»Дај ми мајко од сандука кључе
Да ја узмен јабуку румену, 135
Да је ставин за нидра Омеру.« 
Мудра била Ајкулина мајка,
Мудра била па се приварила,
Дала ћери од сандука кључе.
Потајно се ножа добавила, 140
Ножа узме, јабуку остави,
Па га себи у грло постави.

Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг


Референце

Извор

  • Иван Пажанин, Народне пјесме прикупљене у наше дане у Винишћима крај Трогира, Чакавска рич: Полугодишњак за проучавање чакавске ријечи, Вол. XIV Но. 1, 1986., стр. 202-203.