* * *
[Два се драга у шуми састала]
(ИЗ УСТИХ ПУКА ЗЛАРИНСКОГА)
Два се драга у шуми састала!
Нико незна ђа се састадоше
Нег шумица у ком се састали.
Шумица је води повидала
Вода ладна косов птици малој, 5
Косов птица ливади зеленој
А ливада белима овцама,
Беле овце својему чобану,
А чобан је на путу путнику,
А путник је на мору терговцу, 10
А терговац селу маленому,
Мало село девојачкој мајци,
Стара мајка драгој ћери својој.
Тешко куне млађана девојка
Тешко куне и у камен туче: 15
Ах! шумице огњерн изгорила,
Водо ладна попило те сунце,
Косов птица разнили те орли,
Ах! ливадо не зеленила се,
Беле овце да би покрепале, 20
Ах! чобане убили те ајдуци,
А путника ухватили Турци,
А терговца море не носило,
Мало село куга поморила,
Мајку стару глава заболила 25
Која ме је данас укорила
I с мојиме драгим омразила.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
|
|
Референце
Извор
Зора далматинска, година III, 27. травња 1846., број 17, стр. 133-134.
