* * *
Два млада јунака 'з боја су јахала
Два млада јунака ’з боја су јахала,
они ми се јесу скупа зговарали:
»Тешко ћемо ми два Солун град објахат,
а још ћемо тежје село Солуначко.«
На селу ми га ни никди тер никогар, 5
него једна сама млада дивојчица:
она сама сиди на зеленом зденцу.
Запроисил је јунак те хладне водице.
Она с једном руком водицу давала,
с отом другом си је сузице брисала. 10
»Что ми се га плачеш, млада дивојчица?
Познаваш ли мене младога јунака?
Али ми познаваш вранога коњица?«
»»Не познавам тебе младога јунака,
познавам коњиица Иве брата мога.«« 15
»Повиј нам дивојко, по чему га познаш?«
»»Добро га ја познам по златом струменку.
Мниоги крат га јесам ’з крилца накрмила,
’з крилца накрмилиа, ’з ведра напојила.««
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
|
|
Референце
Извор
Хрватске народне баладе и романце, уредио Олинко Делорко, Зора, Загреб, 1951., стр. 146.
