* * *
Два мила
Два се мила у селу милују,
а нису се одавна видили;
једно љето и годину дана.
Када су се и састали двоје,
љубили се и дан и до подне, 5
лијепи Иво и прелијепа Мара,
ал говори Марица дјевојка:
»Ово јеси, Иво Сељанине,
ајде, мило, да се раставимо,
јер ће мене моја карат мајка!« 10
Ал говори Иво Сељанине:
»Ој Марице, прва милоснице,
ти ћеш твоју преварити мајку;
два су боса воду замутила,
два су боса а два су обута, 15
ти ћеш твојој говорити мајки,
да с’ чекала и дан и до подне,
док се мало вода разбистрила.
Ја ћу моју преварити мајку,
да су виле коња премамиле, 20
па ја чеко и дан и до подне,
до пол ноћи и до пол мјесеца,
док су виле коња препушћале,
и виловским цвијетом накитиле.«
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
|
|
Референце
Извор
Златна јабука, Хрватске народне баладе и романце, II књига, уредио Олинко Делорко, Зора, Загреб, 1956., стр. 136.
