Дубровник поновљен/Пјевање XX

Дубровник поновљен
Писац: Јакета Палмотић Дионорић
Пјевање XX



* * *


Пјевање XX

Цар с везјером хрло удари
   У лијепо Дренопоље 15550
   С дубровачкијем поклисари
   Да се смирит буде боље.
Старе дома да отправи
   Да Дубровник на те гласе
   Страх васколик свој остави 15555
   I да напријед не смета се.
Они бјеху по улаку
   У слободу јур стављени
   Бивши били тамну у мраку
   Осам мјесец затворени, 15560
Гдје подносећ зла недрага
   У немиру свеђ предаше
   Ки зли чауш Оруч-ага
   Сметаше их и страшаше.
Али видећ изненади 15565
   Гдје им срећа та прискочи
   Ка их оте љутијем јади
   I немилој злој жесточи,
У срцу се бјеху свому
   Веоми драго самирили 15570
   Тер у бићу честитому
   Уживаху покој мили.
Изгледајућ пуни мира
   С многом жељом и милином
   Поклисара Јакимира 15575
   Из Филибе с свом дружином,
Да разазнат прије буду
   Ко се с Турцим владали су,
   По кому ли уму и труду
   Љуте ваје смирили су. 15580
Што ли се је учинило
   Од прошенијех триста врећа,
   Је ли се у чем погодило,
   Ко ли приста врла смећа.
Јакимир се дуго вријеме 15585
   Не учини њим жељети
   Ер за царем отманскијеме
   Не дојаха, нег долети.
У дан исти дође к њима
   С дружбом својом на дворове
   Да у дворнијем начинима 15590
   Жеље испуни све њихове.
Ко ће овди сад изрити
   Како драгој у милости
   Племићи се гласовити 15595
   Изгрлише слатко дости,
Ко срчано, мило и благо
   За здравље се распиташе,
   I како се складно и драго
   Са свијем срцем миловаше. 15600
Жеља и љубав драга роди
   Међу њима све покоје
   Чим се виде у слободи
   I сред свијетле среће своје.
Тијем никако не могаху 15605
   Свршит своје разговоре
   Нег весело бесједаху
   Од вечера тја до зоре.
Јакимир им свеколике
   Сповиједаше згоде и среће 15610
   I невоље љуте и прике
   Кијех поднијеше горко одвеће
Како их су затворили
   I пријетили прем немило,
   I ко нијесу ништа дали 15615
   Нег се изненад све смирило.
А они хвале Вишњем с неби
   Подаваху чудећи се
   Ер без блага тако у себи
   Страшна смутња избистри се. 15620
Вјеровати могли нијесу
   Да ово може проћ овако,
   Зато у худу тему удесу
   Изгледали зло су свако.
Али сада све видећи 15625
   Да 'е смирено и честито
   У такој се свијетлој срећи
   Весељаху особито
Тер у смијеху и у радости
   Спомињаху на зла прика 15630
   Ка трпјеше свом крепости
   Цијећ роднога Дубровника.
Видећ да су ставном свијести
   С устрпљења крепка свога
   Узрок били добре чести 15635
   Свога града љубљенога.
I хитрином све памети
   Да умјеше дјеловати
   Да се смире Турци клети
   I њих злоба да се скрати. 15640
Ну чим они у овем складу
   Мило вријеме слатко трају
   I у срцу мирну и раду
   Срећна добра уживају,
[...]



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јакета Палмотић Дионорић, умро 1680, пре 344 године.