Пјевање XX
Цар с везјером хрло удари
У лијепо Дренопоље 15550
С дубровачкијем поклисари
Да се смирит буде боље.
Старе дома да отправи
Да Дубровник на те гласе
Страх васколик свој остави 15555
I да напријед не смета се.
Они бјеху по улаку
У слободу јур стављени
Бивши били тамну у мраку
Осам мјесец затворени, 15560
Гдје подносећ зла недрага
У немиру свеђ предаше
Ки зли чауш Оруч-ага
Сметаше их и страшаше.
Али видећ изненади 15565
Гдје им срећа та прискочи
Ка их оте љутијем јади
I немилој злој жесточи,
У срцу се бјеху свому
Веоми драго самирили 15570
Тер у бићу честитому
Уживаху покој мили.
Изгледајућ пуни мира
С многом жељом и милином
Поклисара Јакимира 15575
Из Филибе с свом дружином,
Да разазнат прије буду
Ко се с Турцим владали су,
По кому ли уму и труду
Љуте ваје смирили су. 15580
Што ли се је учинило
Од прошенијех триста врећа,
Је ли се у чем погодило,
Ко ли приста врла смећа.
Јакимир се дуго вријеме 15585
Не учини њим жељети
Ер за царем отманскијеме
Не дојаха, нег долети.
У дан исти дође к њима
С дружбом својом на дворове
Да у дворнијем начинима 15590
Жеље испуни све њихове.
Ко ће овди сад изрити
Како драгој у милости
Племићи се гласовити 15595
Изгрлише слатко дости,
Ко срчано, мило и благо
За здравље се распиташе,
I како се складно и драго
Са свијем срцем миловаше. 15600
Жеља и љубав драга роди
Међу њима све покоје
Чим се виде у слободи
I сред свијетле среће своје.
Тијем никако не могаху 15605
Свршит своје разговоре
Нег весело бесједаху
Од вечера тја до зоре.
Јакимир им свеколике
Сповиједаше згоде и среће 15610
I невоље љуте и прике
Кијех поднијеше горко одвеће
Како их су затворили
I пријетили прем немило,
I ко нијесу ништа дали 15615
Нег се изненад све смирило.
А они хвале Вишњем с неби
Подаваху чудећи се
Ер без блага тако у себи
Страшна смутња избистри се. 15620
Вјеровати могли нијесу
Да ово може проћ овако,
Зато у худу тему удесу
Изгледали зло су свако.
Али сада све видећи 15625
Да 'е смирено и честито
У такој се свијетлој срећи
Весељаху особито
Тер у смијеху и у радости
Спомињаху на зла прика 15630
Ка трпјеше свом крепости
Цијећ роднога Дубровника.
Видећ да су ставном свијести
С устрпљења крепка свога
Узрок били добре чести 15635
Свога града љубљенога.
I хитрином све памети
Да умјеше дјеловати
Да се смире Турци клети
I њих злоба да се скрати. 15640
Ну чим они у овем складу
Мило вријеме слатко трају
I у срцу мирну и раду
Срећна добра уживају,
[...]
