Пјевање V
Јур у паше босанскога
Улак бјеше дојездио,
I од цара великога
Заповиједи те донио, 2420
Кад наказан зла пакљена,
Која сташе уза њ муче,
За учинит га несмиљена,
У свијес му се скровно увуче
Тер га огњено узе будит 2425
С многом силом, да уреда
Буде извршит и испунит,
Што цар силни заповиеда;
Кажући му још савише, 4
Да ће примит и он исти,
Кад Дубровник сатарише,
Многа добра и користи.
На владању бјеше од Босне 5
Царев зли зет Али паша,
Ћуди у свему немилосне,
Пун хитрине, тлапа, и лажа;
Који с многом лакомости, 6
У начину свием неправу
Сатираше љуто дости
Сваколику ту државу.
ДУБРОВНИК ПОНОВЉЕН 73
Он видећи у тој згоди, 7
Ку му пода цар честити,
Чес гдје му се славна роди
За све биће узвисити ;
Још најлише гдје му рјеше, 8
Много шпањскиех да бојника
У плавим се своим потеже
Града у помоћ Дубровника;
На све стране посла гласе 9
Пашалука од својега,
Да на војску свак справља се,
I да хрло слиеди њега.
Пачек срдит и пун гњева, 10
Да све чете скупи брже,
Код биелога Сарајева
Свој на поље шатор врже ;
Гдје почека њеколико, 11
Докли одасвуд искупи се
Бојно мноштво свеколико,
Ке под њиме набоди се.
I приспиело бивши вриеме, 12
Да се веће- на пут диже,
Хотје војску с бојнициме
Да пригледа и распише.
Тием нареди, нетом сване 13
Да у јуначкој буду дици
Приказат му све војштане
Војеводе свиколици;
I да прида њ буде проћи 14
Бојна војска сваколика,
Да зна ке су у њој моћи
I пјешака и коњика.
Јур у истоку јасна збра 15
Свиетлицм кључем суха злата
Од небескиех вишњиех двора
Отвораше златна врата,
I гиздавој по ведрини 16
Пуине русе просипјаше,
Да пут сунцу лиеп учини,
Ке се за њом потежаше:
74 ПЈЕВАЊЕ V.
Кад пашинием прид шатором 17
Трубље и бубњи ударише,
Тер с великием рогобором
Силну војску пробудише.
Свак уреда тад се справи, 18
Сред веселе свием пожуде.
Да у јуначкој бојној слави
Приказат се паши буде ;
Који бивши подранио 19
Нетом дан се биели огласи,
Бјеше шатор растворио,
Да сву војску редом пази.
Лиеп тумбан му око чела 20
Биељаше се у сто реда,
А сја около мнош тугдјела,
Гдје с повитием ногам сједа.
Поноси се у хаљини 21
Од гримиза и од свиле,
I узмнажа свој' врлини
Оштром сликом веће силе.
Око њега с стране обоје 22
Дворани се многи виде,
Кл свезанием рукам стоје,
I на служби прид њим блиде.
Врх пристоља госпоцкога 23
Он поносит тако сједи,
Тер с погледа охолога
Свачиа срца страхом леди:
I чим бојне гледа чете 24
Редом туда гдје проходе,
Све узмнажа једе клете
Дубровачке врх слободе.
Од све војске сви се стиези 25
Редом њему поклањају;
Урнебес је до небеси,
Што свуд бубњи ударају.
Жамор стоји бојницх људи ; 26
Од коња се ржа чује;
Оружје се свиетли од свуди;
Поносно се свак радује;
ДУБРОВНИК ПОНОВЉЕН 75
Уфајући с тезиех справа, 27
За смирити све похлепе,
Дубровачкиех из држава
Дониет дома плиенц лиепе.
Ну Нај чауш поглавити 28
Бивши биљег учинио,
Да има војска веће ити,
Каконо је разредио;
Све се чете упутиш е 29
Раздиељене веће у реда,
I све стиеге отворише
Али паши да их гледа.
Хагји Осман први погје 30
Гласовити војевода,
Кл с јуначкием четам догје,
Ких сребрна Босна пода.
^ Он од првиех јоште лита 31
Научио се бјеше у боју
Чинит дјела чудновита, *
I хитрину казат своју.
Двие тисуће бјеше ш њиме 32
Бојниех пјешац', и коњика,
Ки јунаштвом храбрениме
Свуд словљаху пуни дика.
Другу чету Хасан води, 33
Витез вриедан над све ине;
Ш њим су бојни сви народи
Од Сарајске покрајине.
Њега хитра видио би, 34
Када коња тецијаше,
Стриеле из лука пуштаво би,
Кием у биљег удараше;
в I текући тако плахо 35
Штит с земље би докучио,
Ни би коња за то сјахо,
Ни тиека му уставио.
Шесет коњик' њега слиеди, 36
I пјешника још толико;
Ниесу љути тач медвједи,
Ко је у њих срце прико.
76 ДУБРОВНИК ПОНОВЉЕН
За Мехметом трећа чета 37
У оружју потежи се,
Кога 'е нарав худа и клета,
Чим у грабшам отхрани се.
Јаше он коња црне длаке, 38
Ки се у биелој роди звиезди:
Тврдовит је ћуди опаке,
Сличну тему кога језди.
Ш њиме 'е песет крајишника, 39
Ки витешке коње јашу,
I толико још пјешника,
Ки јунашку крепос кажу.
Делиа Кансе за тием пази 40
Јездит коња на зелену;
Из очи му триес излази,
Слику има не смиљену;
Зна од боја све начине, 41
Све науке и крепости;
Ну 'е наравне пун врлине,
I опаке немилости.
Осам стотин' бојниех људи 42
Бање од Луке собом води,
Ки су охоли, љути, и нуди,
Ласни оприет се свакој згоди.
За тием језди Омер Ага, 43
Добар јунак у сва дјела;
Ну 'е тиигјега жељан блага,
Лакомос га бивши опсјела.
Јајчана је ш њим тисућа, 44
Самием стриелам ки се бију;
Крепос им је тач могућа,
Да све умицду, да све смију.
Шабан Ага језди пака 45
Вриедни витез и храбрени;
Шест стотин је ш њим јунака,
Ки смрт држе у несциени.
Од Ливна су све мјештани 46
I од ближниех тезиех села;
По избору изабрани
На јуначка бојна дјела.
ПЈЕВАЊЕ V. 77
Он уздање тако много 47
У њиховој снази има,
Да се дићи, да би мого
Циелу војску разбит ш њима.
А и тебе не устави, 48
Сулимане, тега од боја,
Са свом силом све љубави
Фатма љуби мила твоја.
Која тужна што не учини 49
Да не будеш од ње поћи,
Нег љувеној у милини
Да је грлиш све дни и ноћи?
Све искубе златне жице, 50
I сњежане прси излупа ;
Паче изгрди рајско лице,
I на сабљу још наступа,
Кликујући: мој злотворе, 51
Толи ти је војска дража,
Нег ли уживат ме позоре,
Гдје сву радос рај узмнажа?
Тер тот ти је лашње било 52
У оружју поћ трудити,
Нег тве чедо драго и мило
ЋелИилвиаетчии изагмрлаинти?ове—бјеше, 53
Лиепа Фатма с кием процвили,
Сулимана не уставише,
Да се од ње не одили.
Досје и собом он доведе 54
Од Ваљева људи врле,
Којиех дио пјешки греде,
Дио јаше коње хрле.
У све бјеху три тисуће, 55
Цвиет најјаче од младости,
Многе власти и могуће,
I јуначке храбрености;
Ки у свиести свој' сциењаху, 56
Да Дубровник паша узеће,
Тер весело сви хогјаху
Обогати т с такц среће.
78 ДУБРОВНИК ПОНОВЉЕН
За овезием се пак приказа 57
Бег Хусаин својом четом,
Грде слике, страшна образа,
I поносит с чуди клетом.
Седам стотин' Пазараца, 58
I киех ближње жупе даше,
Дио коњика, дио пјешака,
Заедно собом он вогјаше.
Страшни Имбраим пак изиде, 59
Црни арапин и грдобни,
Прид кием мнози страшно блиде,
Кад изврати поглед злобни.
Јаше коња длаке биеле 60
I дичи се у оклопју,
Паше сабљу лук и стриеле,
I јунак је вро на коњу.
Осам стотин' собом води 61
Бачкиех пјешац' и коњика,
Који срну у слободи
На погубу Дубровника.
Најзадња се чета пака 62
Са свом војском видјет чини ;
Двие тисуће ту 'е јунака,
Ки су узрасли у врлини.
Сарајево њих отправи, 63
Да пашину војску слиде,
Киех он у сву чету стави,
Да с Кјехајом зада иде.
Бјеху" у чети тој уједно 64
Све џонлије и делије ;
Сваки има срце вриедно,
I храбрено бит се умије.
Врху копја стиеге свионе „ 65
Свак на коњу носи свому ;
Двиести 'е дружбе те смионе ;
Кожа вучиа на свакому.
Сљегјаху их Саригети, 66
Ки на брзијех коњих јашу;
Под пушкам су сви видјети;
Сви крвника слику кажу.
"
ПЈЕВАЊЕ V. 79
Стотина је дружбе таке; 67
Како тараш сваки режи;
Носе од гвоздја сви колчаке;
У гвозденој иду мрежи.
Сто пјешака за тием ходе 68
У кожами дивљех звири ;
Сваки у чело све забоде
Киту перја, ка се шири.
Под пушкам су свиколици, 69
I на бедри сабљу носе,
У витешкој тере дици
Охоло се сви поносе.
Буљак Баша за њим' јаше ; 70
Радаман је име њему;
Први 'е витез он код паше,
I чувен је свегј у свему.
Седам коња пак једека 71
Имбрахори воде редом,
Љута срца, жвала мека,
Владају се сви погледом.
Гримизом су покривени 72
Врх седала свиех од злата,
На сваком је штит злаћени,
Бат и ћорда свим богата.
За тијем се без никога 73
Курт Кјехаја паша види,
Гдје врх коња охолога
Мјеште паше војску слиди.
Јањичара младиех коло, 74
Злаћениема шаркулами,
Иду пјешки њега около,
Носећ харбе у руками.
Свионе стиеге све зелене 75
За тием носе три коњика,
Златном жицом извезене
На прилику од језика.
За тием иде на коњима 76
Шесет младиех Јаоглана,
Курт Кјехаја којиех има
Мегју мноштвом своих дворана.
80 ДУБРОВНИК ПОНОВЉЕН
Сви два по два лиепу у реду 77
Брзе коње све јездјаху;
Муњу носе у погледу,
У оружју сунце сјаху.
На коњима најзадњи су 78
Бубњи, трубље, и свирале,
С киех све горе замниле су,
Што су урнебес свој пуштале.
Мнош мазака и кобила, 79
Ке потребне ствари носе,
I камила многа сила,
Проводи се ту напосе.
Из планина којиех слиеде 80
Њеке влашке лупежиуе,
Којиех мноштво на пљен греде,
Дубровачке у крајине.
Оружје је њих тојага, 81
Дивље срце, праћа, и ками,
I камена тврда снага
У камением свием странами.
Како дивље козе скачу, 82
I по грму свуд се веру;
Босом ногом плешу драчу,
I њом меса не одеру.
Црна 'е земља њим' постеља, 83
А узглавје ками тврди;
Незнанога једу зеља;
Ко медвједи сви су грди.
Трпећи су у невољи, 84
Ластан сваки труд имају,
I за то су сви најбољи
Да градове поткопају.
Али бивши Али паша 85
Војску тако развидио,
Радос му се многа узмнажа,
До неба је узрастио.
Гледа силу сву велику, 86
С ком се охоли на сем свити,
Да ће граду Дубровнику
У час мире освојити.
ПЈЕВАЊЕ V. 81
I засве му с царскиех врата 87
Заповиеди таке не би,
Слиеп у жељан свиетла злата
Тако одлучи он у себи ;
Ер ко зачу, шпањске плави 88
Да на помоћ иду граду,
У сву памет мисо стави,
Да га њима не придаду.
Што кад би се догодило, 89
Зна, не би му било часно;
А ино свако држи дило
За испунити срцем ласно.
Тијем ончас Агу отправља, 90
I ш њим своје заповиеди,
Да се војска не уставља,
Нег' наприеда пут да слиеди.
I бивши се ту најбрже 91
С господоме погостио,
На бојна се коња врже,
Тер је чете све слиедио.
Мусли Ефенди ш њиме иде, 92
Ки Тефтедар јес од Босне;
А и мнози га јоштер слиде
Славне власти и крепосне.
Сараевскога Мухлу води 93
Ки све правде зна и суди,
Да у потребној свакој згоди
Намиера се уза њ свуди.
Пут Мостара пут обрати, 94
I путује с прешом таком,
Хотећи се прие састати
С Херцеговскием још Санџаком;
Кому писо бјеше од прије, 95
Да га с војском чекат буде,
Да ш њим здружен смионије
Силне изврши све пожуде.
Ну овако чим путује 96
Из Босанскиех он држава,
У граду се страхом чује
Сва његова тако справа.
(Палмотич 6
82 ДУБРОВНИК ПОНОВЉЕН
Тер зли гласи свиес сметају 97
Дубровачке све господе,
Оприети се да не знају
На жестоке таке згоде.
Још најлише у исто вриеме 98
Гдје гјенеро догје к њима
С корабљама млетачкјеме,
Да за дужда град узима;
Силниех турак' страшећи се, 99
Да га не би приграбили,
Гдје на њ с војском упути се
Али паша свием немили.
Врх жалосне те несреће 100
Јача догје још невоља
С књигоношом, ки пун смеће
Догје из града Дренопоља.
С кием у листу разумјеше 101
Како срдит и немио
Гар, иштући благо, бјеше
Поклисаре затворио ;
I да хоће град узети, 102
Ако уз харач ту на врата
Не буду му још дониети
Триста врећа сребра и злата.
Ове бриге поразише 103
Сву господу од владања;
Свак је сметен, свак уздише,
Свак је плачна пун скончања.
Виде злата да не имају, 104
Силном цару да погоде;
А без тега сви познају
Да ће остати без слободе.
Виде, с војском паша од Босне 105
Гдје оружан иде к њима,
Гдје има мисли немилосне,
Град Дубровник да узима.
Виде, с многом да напасти 106
I гјенеро још настоји,
I да приети силном власти
Да град узме и освоји.
ПЈЕВАЊЕ V. 83
Што да буду учинити 107
Мегју змајом, мегју лавом?
Како ће се моћ јачити
С охоласти њих неправом?
Њеко вели, да се буду 108
Расписане чете звати,
Неприатељу да се худу
Ш њима буду одрвати.
Њеко прави и разложи 109
Пун припасти изван мјере,
Да се Млецим град подложи,
Ки кршћанске јесу вјере.
Њеко видећ да ни'е лиека 110
Не наданој тој несрећи,
Вели, да се ту не чека
Силни турчин и мрзећи;
Нег' најбрже да се утече 1.11
Пут латинскиех лиепиех страна,
Турска сабља гдје не сиече,
Нег' слобода цти познана.
Овако се натјецаху 112
Мегју собом сва господа,
I одлучит не умијаху
Што ће чинит сред тиех згода.
Кад пустињак Паво знани 113
Догје изненад к њима у виеће,
Да свој кроз свјет разабрани
Поможе их у те смеће.
Он се из првиех бјеше доба 114
Вишњем' Богу посветио,
I далеко свиета и злоба
На Даксу се уклонио;
Гдје отоку на овому 115
Вас костретној у хаљини,
Богу угодан небескому
Свегј покору љуту чини;
Тер Франческа убогога, 116
Ки богатом слови славом,
Држи за оца драга свога
I с љубави двори правом-
84 ДУБРОВНИК ПОНОВЉЕН
Никад вриеме све испразно 117
У тиех страна не трајаше;
Свегј постит му бјеше ласно,
Свегј се бичим сатираше.
Видјеше га веће пута 118
Браћа остала света реда,
К небу од земље подигнута,
Свиетла лица и погледа.
I знајући вишњој власти 119
Да 'е добротом угодио,
Чињаху му многе части,
I свием бјеше драг и мио.
Дубровник га за пророка 120
I за свеца држи свога,
Ер његова свиес висока
Молбам својием стеже Бога.
.1 цјећ тога ко болује 121
Али којием злом се мучи,
Њега моли, двори, и штује,
Да га вишњем припоручи.
Никад у град дошо не би, 122
Ни би се иком до видјети,
Нег' великој при потреби
Кад што отајно има риети.
I овога пута у виеће 123
Бјеше дошо с вишњом вољом,
Да господу пуну смеће
Разговори срећом бољом.
Власи свети прије зоре 124
Објавио се бјеше њему,
Сред жестоке кад покоре
Мољаше се он вишњему;
Учећи га, ко ће поћи 125
Дат господи праве свјете,
Да потлаче с вишњом моћи
Неприатеље худе и клете.
На дошашће старца света 126
Дубровник се развесели,
Снижено га свак сусрета,
Тогнут кострет свак му жели.
ПЈЕВАЊЕ V. 85
Господа га лиепо дости 127
Свиетло у виеће св£ примају,
Тер за биљег од радости
То дошашће узимају.
I око њега свиколици 128
Зграгјени се помно опстиру,
Ер његовој у десници
Свога здравља држе виру.
Знају, молбе да његове 129
Примјене су одизгара,
I кад рајску помоћ зове,
Да га небо разговара.
Знају, да ни'е добра тега 130
I те среће на свем свити,
Ку не може у вишњега
Молбам својим испросити.
Пачек знају да је јаки 131
С рајском власти дјеловати,
Да се удес свјем опаки
У чес добру приобрати.
Тием бивши га пригрлили 132
Са свием срцем, са свом власти,
I помно му ућинили
Све што веће могу ћасти;
Молити га снижно узеше, 133
Сповједити да им буде,
За што к њима дошо бјеше,
I небеске ке су осуде.
Је ли уфање ке у Богу 134
Да ће милост имат њима,
Одрвати да се могу
Неприатељим немилима.
Које ли ће слиедит путе 135
У овакому горком труду,
Од погубе да се љуте
Уклонити свиесно буду.
Силовани нека ни'есу 136
Неизреченој у несрећи,
За погодит злу удесу,
Из драгога града утећи.
'86 ДУБРОВНИК ПОНОВЉЕН
Свиколици већ мучаху, 137
I скупљени у памети
Помне уши отвораху,
За чут Паво што ће риети.
Ки бивши се поклонио 138
Свему виећу, уста отвори,
Тер у лицу благ и мио
Узе овако да говори:
Блажен у виек кл прибива 139
Божанственој у милости,
I врх кога искра сива
Од небеске згар свјетлости ;
Блажен ко се утеко је 140
С правием срцем краљу од неби,
Ти потребе нека у своје
Свака добра уфа себи.
Не страши се свега свиета, 141
Дубровниче граду мили,
Сва пакљена влас проклета
Ни'е могућа да те уцвили.
У небеској гори страни 142
Храбрен витез свети Власи
Теби стоји на обрани,
Тве злочинце да порази.
Он се јутрос мени о зори 143
С благом сликом објавио,
Тер ми отајна сва отвори
Ка је вишњи одредио;
Велећи ми : погји у виеће, 144
I господа чин' да знају,
Да зло ниедно видјет неће,
У вишњега докли уфају.
I реци им да никако 145
У срцу се свом не губе,
Засве да им силни пако
На сто страна јаму дубе.
Нека уздање држе у Богу, 146
А и они нека чине
Својом свиести све што могу,
За обранит све крајине.
Њиховием ће подат свјети 147
Божја крепост добру згоду,
Да ће ласно моћ' се оприети,
I сачуват сву слободу.
А пакљени дуси охоли, 148
Исприд вишње згара власти,
Сви ће у јаме утећ доли
Од немиле зле пропасти. —
Рече овако, и одиели се 149
Тај час мојих исприд очи,
Тер к небесим поврати се
Свјетљи од сунца из источи.
А ја к вама догјох овди 150
С многом прешом и радости,
Свиес да вам се ослободи
Силна од страха и жалости.
Тием, господо моја мила, 151
У срцу се замирите,
На храбрена тере дила
Ваше одлуке обратите.
Неприатељи ер кад буду 152
Смјенство ваше упазити,
Промиениће мисо худу,
I у миру вас оставити.
А и цара ће вишњи обратит 153
Да ни'е срца једовита,
I охоле му мисли скратит
У вас блага да не пита.
Ласно 'е чинит све вишњему, 154
У њега се само уздајте,
Он ће сврху дати свему,
ОдКоничпеосмаорнцеи,прселдаабјтоем. пл—ави 155
Кад се изнагју сред пучине,
Море и вихар кад објави
Страшну силну зле године,
У свјету се губе свому, , 156
Чим их смета страх приљути,
Да у мору охолому
Ту не буду погинути;
88 ДУБРОВНИК ПОНОВЉЕН
Ако изненад сунце истече 157
I сведри се небо од згара,
Тер зло вриеме све утече
I сва сила свиех вихара,
У оштром страху већ не блиде, 158
I несвиесни не предају,
Нег' смионо свој пут слиде
I на вјетар једра дају:
Тако на риеч старца света 159
. Господа се разабраше,
Ни их предња мисо смета,
Ни се боје, ни се страше ;
Нег' смиони и храбрени 160
Сви у срцу свому исходе,
Држећ живот у несцјени
За уздизање све слободе.
Ради чеса ту у виећу 161
Свете части дају Богу,
Ки им пода таку срећу
Да све добро познат могу«
• Захваљујућ пустињаку, 162
1 молећ га у наприеда
У потребу тешку сваку
Да их свјетом свием угледа;
Припоручит тер да буде 163
Светом' Власи град јоштера
Свом обраном да га бљуде
Пакљенога од чемера.
Али хтећи да развиде 164
Свјете које он им пода,
Из одлуке нека изиде
У владању добра згода;
Ончас у град наредише Ј65
Дозват чете расписане,
А пак редом учинише
Поклисаре на све стране.
Јакимира и Бунића иqq
Силном цару. Отманскому,
А вриеднога Куничића
К Али паши Босанскому.
Кога ончас отправљају 167
Да летећи к њему ходи,
Прие нег војску угледају
На Дубровник коју води.
К гјенералу још послаше . 168
Два, одговор ки ће дати,
Да вик града не придаше
Смрт докли их свиех не скрати;
I да својој у памети 169
Мисли не има више тога,
Ер да знаду сви умриети
Не пустише града свога,
Гјенерфи се с корабљами 170
Нахогјаше тад сред Гружа,
Град иштући да измами,
Цим господу приетњом куша.
Поклисаром тием би ласно 171
Да се ончас ш њим састану;
I он их прими лиепо и часно
С многом сциеном на уздану.
Ту заједно разложише 172
С многием знањем и хитрости,
Његда благо говорише,
Његда смионом храбрености.
Гјенеро им град хотећи, 173
Каже у сржби хитњу многу,
Према турцим говорећи
Бранити га да не мегу;
I да паши придат ће га 174
Нетом с војском догје к њима,
За то да он узет ће га
Прије својием војницима;
Не хотећи град оваки 175
Да у турској руци остане,
I да отоле цар опаки
Плиени и смета све кршћане.
А они га ту главећи, 176
Да ће прије сви умрити
У најгорој тузи и смећи
Нег' рогјени град пуштити;
90 ДУБРОВНИК ПОНОВЉЕН
^
I да докле сви не изгину, 177
Неће нико моћ' икада
Најсилнију кроз врлину
Уграбит им драга града ;
За Тад кога сви су справни 178
Не штегјети своје крви,
I за стећи живот славни
Смрт нехајат да их смрви.
Више овога много риећи 179
С обје стране тада прогје;
I гфенеро још се приечи,
Хтећи да ии град с војском догје.
Али бивши разумио 180
Да му уфања није тега,
Ко да се је размислио
Ставном свиести врху свега,
Говорит им опет узе; 181
Таке ваше храбрености
Сбиљне ако су, не могу се
Нег' хвалити веома дости.
Ви ако сте намислили 182
За вас да град уздржите,
I ако сте одлучили
Да се од турак' обраните;
То ми 'е доста, друго нећу, 183
I ја вас ћу још помоћи,
Нека имате јакос већу
Садружени с нашом моћи.
Само хоћу од вас вјеру, 184
Нека познам отворено
Да скровиту ку невјеру
Не мислите ви вухвено.
Тад му с клетвом поклисари 185
Ончас десну своју дају,
Кунећи се, у привари
Ниедуу мисо да не имају;
Нег' с одлуком темељитом • 186
Да град хоће свој бранити,
I рват се са свием свитом,
I вику га не пустити.
ПЈЕВАЊЕ V. 91
Тако заедно утврдише 187
Да гјенеро за дан који
С корабљам се још не диже,
Нег' ли у Гружу да постоји.
Докли виде паша од Босне 188
Куд ће обратит, к којој страни,
I ке" мисли не милосне
У охолу срцу храни.
I бивши се с ријечи ставном 189
Мегју собом сговорили,
Поклисари с части славном
У град су се повратили;
Дичећи се, да су умјели 190
Свом хитрином дјеловати,
Да гјенеро граду жели
Према турцим помоћ дати.
Што господи веома мило 191
I угодно би зачути,
Ер њихово прво дито
Честито се тач упути;
Да с почетком добрием тако 192
Могу уфати сврху бољу,
С ком ће одољет на зло свако,
I потлачит сву невољу.
