Докли те, суначце, младос мâ не здружи

Докли те, суначце, младос мâ не здружи
Писац: Шишко Менчетић

285. песма првог дела Рањинина зборника.

Докли те, суначце, младос мâ не здружи,
   грозно ме срдачце у жељах потужи;
жељом те ја жељах, госпође од свих вил,
   хоћу ли тер вељах кад бити у твој крил?
Ово ми туј жељу вишњи Бог допушта, 5
   затој се весељу, данице горушта;
затој се рад зовем и радос уживам
   по којој вас пловем, чим с тобом прибивам.
Још ми се сада мни, да течем по рају,
   вазел бих да све дни овакој истрају; 10
од мене тер блажен већма се не прави
   тко је бил поражен од жељне љубави.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.