Дој, Боже, погледај, ки дијелиш радости

Дој, Боже, погледај, ки дијелиш радости
Писац: Шишко Менчетић

356. песма првог дела Рањинина зборника.

* * *

Дој, Боже, погледај, ки дијелиш радости,
   тер цвилит тач не дај мојојзи младости;
јер одкуд право би да ми сја суначце,
   одтуда све зноби мраз моје срдачце,
тер живит на сај свит нî мило веће час,5
   на ком ће како цвит свенут мој живот вас.
Затој те помолит одлучих још, Боже,
   зач ов труд одолит веће се не може:
али ме слободи овогај живота,
   али ме штогоди смили тва доброта.10
Тер правду оправи а пусти кривину,
   нека свак јур слави твоју моћ једину;
јер веле тва силос за сваку ствар слове,
   највеће за милос којом те свак зове.
Затој злед и прирок тко т' море потајат?15
   тер тко је тој узрок, дај му се покајат.

Напомена

Извор

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр., Загреб, 1870

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.