Доша је пастир Јакобе
|
Напомена
Прилионо оштећена пјесма. Да јој садржај не познамо из других варијаната тешко би је разумјели.
Варијанте из разних публикација те истарских рукописних збирка
1. Вук Стеф. Караџић, »Српске народне пјесме«. I., Беч, 1841., бр. пјесме: 237 (»Изједен овчар«), Почетни стих: »Осу се небо звездама«. Није означено откуда је. Пјесма се популаризирала кроз многе читанке.
2. »Бисер«, Забавник. I. Загреб, 1863., стр. 46 (»Јурман и мајка му«). Почетни стих: »О Јуре, Јурмане«.
3. А. Јуранић, »Виенчић народних пјесама«. Задар 1865., стр. 44—45 (»Мајка синку«). Почетни стих: »Будила мајка Јакова«. Пјесма је с отока Крка.
4. Фр. Курелац, »Јачке или народне песме простога и непростога пука хрватскога по жупах шопрунској, мошоњској и железној на Угрих«. Загреб, 1871., бр. пјесме: 653. Почетни стих: »Зора је зора, бели дан«. Пјесма је из Инцеда.
5. Ибид., бр. пјесме: 657. Почетни стих: »Синко Јанко: кади с’ коње пасал?« Пјесма из Сенталека.
6. »Хрватске народне пјесме што се пјевају по Истри и Кварнерских Отоцих« Трст, 1879., бр. пјесме: XXIX, забуном: XLVII, II. диел (»Јурај и виле«). Почетни стих: »О Јуре Јурмане! каде си ноћевал?« Пјесма је из Вепринца.
7. »Зборник за народни живот и обичаје Јужних Славена«. Југ. Академија, Загреб, 1908., XIII/1, стр. 89, бр. пјесме: 18 (Ватрослав Рожић, »Пригорје: пјесме«). Почетни стих: »Устани се, синко, Јакопе!«
8. Ибид., Загреб, 1913., XVIII, стр. 352 (Милан Ланг, »Самобор: пјесме«). Наслов је пјесме »Осуда«, а почетни стихови гласе: »Кинчено небо звездами«.
9. Др. Н. Андрић, »Хрватске народне пјесме«. VII, Матица Хрватска, Загреб, 1929., бр. пјесме: 336 (»Вјештице«),. Почетни стих: »Будила маја Ивана«. Пјесма је из околице Дубровника (оток Шипан). Уз ову варијанту др. Н. Андрић пише: »У Луци на Шипану и у Дубровнику дјевојке пјевају ову пјесму само уочи Ивања дне, а матере свагда маленој дјеци уз колијевку«.
10. Вј. Штефанић, »Народне пјесме отока Крка«. Загреб,, 1944., I. дио, Петрисова збирка, бр. пјесме: XLVII. Почетни стих: »Ај Јуре Јурмане, кади си ноћевал«. I цва је варијанта фрагмент као и наш примјер у избору.
11. Др. V. Жганец, »Хрватске народне пјесме, кајкавске«. Матица Хрватска. 1950., бр. пјесме: 373 (»Сања Јаковекова«). Почетни стих: »Лепо је небо кинчано« Пјесма је из околице Вараждина. Жганец јој је навео 18 варијаната.
12. О. Делорко, »Златна јабука«, II. књига »Хрватских народних балада и романца«. »Зора«, Загреб, 1956., бр. пјесме: 27 (»Зачарани Јакопек«). Почетни стих: »Устани, синко Јакопек«. Пјесма је из околице Загреба. Донијет ћемо је овдје, јер је врло добро ушчувана, цјеловита:
»Устани, синко Јакопек«,
»Не могу, мајко, устати,
виле су срце звадиле!«
»Је ли ји познаш, које су?«
»Прва си била, мајко, ти, друга је била, сестрица, трета је била љубица;
ти си га, мајко, вадила, сестрица свећком светила,
љубица тајнер држала.
Тебе ћу мајко, убити, сестрицу свећком спалити,
љубицу тајнер бацити!«
У варијантама Вукова и Матичина зборника младића су виле изјеле, док му је мајка извадила срце. I у овој посљедњој међу нашим варијантама говори се о вађењу срца. Занимлиив мотив. Очито врло стар (виле су можда послије дошле). I у каква тамна раздобља сеже, кад се вадило срце, јело људско месо? Остатака сличних стања можемо још наћи у понекој нашој пјесми, тако на пр. у оној, коју смо навели као варијанту под бр. 7 пјесми бр. 11 овог дијела нашег избора. У тој се варијанти налазе и ови стихови:
Косе со јим од сребра и злата,
а водери рога јеленскога
а косишће с тела јуначкога.
Сллчно је и у овој која је записан год. 1956. у Тијесноме (оток Муртер) и која читава овако гласи:
Пише књигу Кристе господине,
а на руке старога Абрама,
да ће њему на обиде дојти,
ш њим четири свеца ванђелишта.
Они нећу меса јањећега,
ни башкота круха бијелога,
нити оћу вина црвенога,
већ да коље сина Бењамина,
да га њему за обиде спрема.
Овдје су можда Крист, Абрахам и остали замијенили нека друга знатно старија лица.
Иначе пјесма о изједеном овчару, коме су виле срце вадиле, промијенила је за вријеме свог плодног трајања више пута свој метрички облик (петерац, осмерац, деветерац, десетерац).
13. Волчић, ркп. МХ 59, II. бр. 2. Почетни стих: »О Јуре, Јурмане«.
14. Ибид., бр. 66. Пцчетни стих: »О Јуре Јурмане«. За разлику од варијанте у тршћанској штампаној збирци, овдје је шкопац умјесто копља, а било би га боље појести него Јурмана, како мисли његова љуба. Можда је ова варијанта, обзиром на шкопца, потекла из извора из кога је и варијанта штампана у »Бисеру« (види бр. 2 ових варијаната).
15. Бонифафчић Рожин, ркп. ИНУ 91, бр. 4. Почетни стих: »Ој ти синко Иване«.
16. Ибид., бр. 12. Пцчетни стих: »Доша је пастир Јакобе«. Ближа од претходне примјеру нашег избора.
17. Бошковић-Стулли, ркп. ИНУ 80, бр. 15. Почетни стих: »Вртић мој мали ограђен«.
18. Ибид., бр. 19. Почетни стих: »Немој се вијат, ружице«. I у овој варијанти се пастир, који је заспао, зове Јакоб.
19. Делорко, ркп. ИНУ 86, бр. 15. Почетни стих: »Вртић мој мали, Јакобе, Јакобе«. Од овог стиха састоји се читав запис.
Напомена: Пјесама овог мотива има још у Кухачевој књизи »Јужно-словјенске народне попијевке« (Загреб, 1941.) и то под бр. 379 (из Сплита, почетни стих гласи: »Просјано небо«); 380 (из Црне Горе, почетни стих гласи: »Кићено небо звијездама«) итд.
Референце
Извор
Истарске народне пјесме, уредио, написао увод и прозумачио Олинко Делорко, Институт за народну умјетност, Загреб, Народно стваралаштво Истре, књига 2, 1960., стр. 84-86.