* * *
Дјевојка се тужи
(Ловранска).
„Срце моје, куд путујеш,
Кому мене ти остављаш!
Горки су ми пути твоји,
Јер је тужно срце моје,
Аш ја видин, да ме вараш, 5
Кад се з другом поговараш.“
„Не варан те, душо моја,
Не варан те, срце моје;
Ко се с другон поговаран,
Ал те, душо, не остављам; 10
Зач си, душо, липа двора,
Господскога разговора;
Умиљене твоје речи,
С њим’ се крипи душа моја:
Ал овако, ал онако, 15
Ти си вазда моје слатко!
Из исте збирке.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
|
|
Референце
Извор
Истарске народне пјесме, издала "Истарска књижевна задруга", [Опатија], 1924., стр. 87.
