* * *
Дјевојка и вранић коњић
Млада се дивојка рано јутро стала,
рано јутро стала, глатко почесала.
Јона ми је взела ведро јоковано,
јона ми је текла под високу гору,
под високу гору и по ладну воду 5
и по ладну воду свему врану коњу.
Јонди ми је нашла свега врана коња:
»Хој, мој вранић коњић, кај ти туто делаш,
кај ти туто делаш, где је пак твој газда?«
»»Мој газда, отишел ву равне гонце, 10
ву равне горице по чрлено винце,
кај га пили бомо, гда се женил боде,
гда се женил боде, тебе јемал боде.««
»Да би за то знала, да би га допала,
хој, мој вранић коњић, ја би теби дала 15
ја би теби дала з кривца зоб зобати!
Ја би теби дала з надер шенце јести,
ја би теби дала гриве решчесати,
ја би теби дала гриве нанизати,
ја би тебе дала сребром потковати!« 20
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
|
|
Референце
Извор
Златна јабука, Хрватске народне баладе и романце, II књига, уредио Олинко Делорко, Зора, Загреб, 1956., стр. 80.
