* * *
Дјевојчино проклињање
Моје драго, мило ми те клети:
Не дочека лита ни Сисвети!
Сиње море постеја ти била!
А валови бијели ланцуни!
Жарко сунце помрчало на те! 5
Куд одио мајци не додио!
Ни видио старе мајке своје!
Колико је по мору бродова
Оноко те убило громова!
Колико је на крушки крушака 10
Оноко те ухило пушака!
Колико је око мора стина
Оноко те прострилило стрила!
Колико је на јаблану грана
Онолико боловао дана! 15
Колико је на јаблану кита
Онолико боловао лита!
Колико је у години дана
Оноко те допануло рана!
У петак се монче рнзболило, 20
У суботу мајку дозивало:
„Ој старице, стара мајко моја!
„Ну ти ајде о’ друга до друга,
„Па кажији свин друговин мојин:
„Ко што јуби нека двору води. 25
„Јер су тешке дивојашке клетве!
„Када куне до Бога се чује,
„Кад уздише и Богу је мило!"
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
|
|
Референце
Извор
Марјанска вила, или Сбирка народних пјесама, скупљених у Спљету по Дујму Срећку Караману, У Спљету, Брзотиском Анте Заннони-а, 1885., стр. 54-55.
