* * *
[Дивојка је гарофул гојила][1]
Дивојка је гарофул гојила,
гарофулу свомен бесидила:
„Рести, рести, гарофуле кито,
док се врати моје драго мило,
нек те бере и на прса носи 5
и с липотон твојој се подноси,
пак ће рећи мој драги милени:
Ово ми је мој цвитак румени,
што га драга даровала мени!"
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
|
|
Референце
- ↑ Зларин, 25. IX. 1955. Казивала Ане Алекса рођ. Вуков, рођена 1898. у Зларину. Ибид., број пјесме 42.
Варијанте: види у збирци "Народне пјесме отока Хвара" умотвор бр 39 и његове иначице наведене на стр. 677.
Извор
Олинко Делорко: Народне пјесме отока Зларина, "Народна умјетност", 1980, књига 17, стр. 328.
