Диклицу позирам меу нами у коли
ка носи у свем срам гиздав тер охоли;
у ње су косице каконо од злата,
свила је крунице, све цвитје да цвата;
испод њих пуштала два танка прамена, 5
хитро их завила, златом су предена.
Оком јо' лети стрил, радо т' га јес пријат,
има т' га они дил тко га уми растајат.
Мени све одсијева и горку суначцу,
пјесанцу сву спијева у сваком таначцу. 10
Извила је бијели врат, на ком је зламен'је
присушан гојтан злат и драго камен'је.
Уреса је гиздава меју све диклице,
с њом бо је сва слава за драго ње лице.
Право је славити изврсне љепости 15
и хвалу ставити и спунит милости.
Ова је сва слава, за ову госпоју
достојна и права у пјесних ке поју.
