Дијан се посветио

* * *


Дијан се посветио

Летио је соко на високо,
На високо над Дијана граде.
Мајка шије Дијану кошуље
Златном зицом, сребреном иглицом.
Па је мајка сину бесидила: 5
„Рести, рести, драго дите моје!
Када, синко, велики нарестеш,
Узет ћемо цару царевину,
Узет своју стару дидовину."
Мисли мајка, да ју не чу нитко, 10
Ал ју чуле дви цареве слуге;
Трчу слуге цару честитому,
Па се хвалу цару господару:
„Бором теби, наш царе честити!
Да ти знадес, што ми липо знамо, 15
Липим биш нас даром даривао,
Липим даром од злата колајном,
Што јунаци носу око врата."
Кад је царе ричи разумио.
Он говори вирним слугам' својим: 20
„Каз'те право, до дви слуге моје!
Липим ћу вас даром даривати,
Липим даром од злата колајном,
Што јунаци носу око врата."
Тада кажу слуге господару:- 25
„Летио је соко на високо,
На високо над Дијана граде.
Мајка шије Дијану кошуље
Златном зицом, сребреном иглицом.
Па је мајка сину бесидила: 30
Рести, рести, драго дите моје!
Када, синко, велики нарестеш,
Узет ћемо цару царевину,
Своју стару, синко, дидовину."
Кад их чуо царе господаре, 35
Он је својим слугам' бесидио:
„Бором вами, до дви слуге моје!
Тражите ми Дијана у мајке,
Водите га мени прид колина!"
Слуге лешто[1] цара послушаше, 40
Тер доведу Дијана пред цара.
Кад га види царе господаре,
Заповида својим вирним слугам':
„Мећите га у тамне тамнице,
Мало вриме девет годин' дана!" 45
Вирне слуге цара послушаше,
Поведу га на сараје доње;
Отворише дванаест камара,
I дванаест врата затворише.
Ту га држу девет годин' дана, 50
Док се самом цару ражалило.
Па дозива вирне слуге своје;
Овако је слугам' бесидио:
„Слуге моје, вирне и ваљане,
Послушајте, што ћу вами рећи! 55
Хајте тамо на сараје доње,
Отворите врата дванајстера,
Извадите кости Дијанове;
Баците их ван на жарко сунце.
Да се оне мртве огријају, 60
Кад се нису живе огријале."
Хитро цара слуге послушале,
Отворише врата дванајстера,
Ал тамница жарким просја Сунцем.
Липи Дијан на колина клечи, 65
I у мали либрић[2] Бога моли.
Кад то виду дви цареве слуге.
Оне јесу Дијана питале:,
„Бором теби, јуначе Дијане!
Тко ти даде круха да се храниш, 70
А и вина жедан да га пијеш,
I тко те је писмо научио,
Тере ниси овде погинуо?"
Ал говори јуначе Дијане,
Млади јунак од десет година: 75
„Бог ми даде круха да се храним,
А Марија вина да га пијем,
Свети Петар писмо научио."
Кад то чуле дви цареве слуге,
Брже боље теку к своме цару, 80
Па му кажу, што јесу видили,
Што видили, а што још и чули.
Слушао јих царе господаре.
Па када јих царе разумио,
Својим слугам' 'вако бесидио: 85
„Бором вами, до дви слуге моје!
Пељајте га к билу двору мому, ;
Тер ложите ватру на три миста!"
Брзо цара слуге послушале,
Па пођоше у тавне тамнице. 90
Из тамнице Дијана изведу.
Па га воду у цареве дворе,
Тере ложу ватру на три миста.
Па Дијана усрид сриде мећу.
Мало тога вриме постојало, 95
А анђели из неба долету.
Па Дијана млада попадоше,
I у небо њега однесоше.
Оста царе гледајућ у ватру,
А и слуге у свог господара! 100
Више може Бог сами на небу,
Нег сви цари и цареве војске.
  
Јаков Чука, бр. 39.
Са Дебелога Отока, казивала
чобаница Марија Шешеља.

Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг


Референце

  1. брзо
  2. књизицу, према тал. либра.

Извор

Хрватске народне пјесме, књига шеста, скупила и издала Матица хрватска. Одио други, Женске пјесме, свеска друга, Причалице и лакрдије, уредио Др Никола Андрић, Загреб, издање "Матице хрватске", Тисак дионичке тискаре, 1914. стр. 9-11.