* * *
[Ди си моја примила ми душо]
Ди си моја примила ми душо
за ону јубав што сан с тобон куша,
чинит ћеш ме липо укопати,
да ми тило у води не пати
гарофалом ме ти накити цвитом. 5
Ја умирем, а ти се не бринеш,
а кад будеш у цркву ходити
другама ћеш својим говорити:
"Друге моје криве сте ми дости,
овде лежу мога драга кости, 10
они младић ки ме добро хтише
оди лежи, не диже се више."
Казивач: Марија Перић рођена Кувара из Уркунића.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
|
|
Референце
Извор
Цвито Фисковић, Неколико народних пјесама 19. стољећа из Оребића, Чакавска рич: Полугодишњак за проучавање чакавске ријечи, Вол. XXI Но. 1, 1993., стр. 7-8.
