ПРИКАЗАЊЕ ТРЕЋЕ
ЈЕРИНА сама:
Ах, блажене свуд по свити
изабране дјеве чисте, 3430
с правијем срцем ке служити
краља од неби одлучисте.
Ко дјевица ви сте руса
у заклопном перивоју,
из драчнога која буса 3435
небу каже лијепос своју.
С добријем дјелим ви словите,
неумрлога пуне уреса,
како звијезде поносите
посред поља од небеса. 3440
Ви далече тмаста свијета
прави покој уживате,
куда мисао ни вас смета,
тешкијех згода ни познате.
Злобна дјела и неправа 3445
доћ на памет вам не могу,
ер је ваша мисао права,
само угодне бити богу.
За све у битју бит вашему
бране мени ме кривине, 3450
скрушена је свијес вишњему
мила и драга над све ине.
Ах, на што се бјех довела,
зла примајућ невјерника;
ко двор краљев бјех замела 3455
кроз несвијесна дјела прика!
Да највеће краљ ми прости
и његова кћерца мила,
бићу вазда у жалости,
за што сам их увриједила. 3460
Упути се несрећнице
хрлијем тијеком, већ упути,
међу снижње покорнице,
да ту плачеш твој гријех љути.
Познала си, ах, од веће 3465
с погибијом твоје главе,
какве трпи туге и смеће,
тко свјетовне слиједи славе.
На далече ташти свите,
на далече пођ’те од мене, 3470
на зли пораз ке водите
плахе мисли непоштене.
Пођ’те избране тја разблуде,
покривене цвијетјем змије,
пођ’те таште тја пожуде, 3475
с вам подпуна добра није.
Веле се је боље уздати
у владаоца небескога,
него лудо вјеровати
поглавицам свијета овога. 3480
